Ovu knjigu sam kupio naslepo. Znači, nisam znao ništa o njoj, čak sam slutio da uopšte ne valja. Međutim, pokazalo se upravo suprotno, Straub je napisao remek delo. I to na kakav način. Kad bih počeo da nabrajam motive, ambijent, atmosferu itd., delovalo bi kao da je matori, Straub, pribegao preradi starih ideja kako bi uzeo još neku kintu. E baš ne. Čovek, za razliku od Kinga, u svojim knjigama, obično, ima nešto arhetipsko, iskonsko – savršeno zlo. Ono ga jednostavno progoni iz romana u roman. Ne može da pobegne od njega, i ne treba. Neka proživljava katarzu koliko god hoće u pisanju, samo da nama da još koji ovakav roman.
Znači, stara priča – napuštena kuća, serijski ubica – vlasnik. Imitator ubistava. Klinac neodoljivo privučen kućom itd. Sve je dobro poznato, ali način na koji to Straub izlaže je prosto neverovatan. Njegovi pripovedački postupci su, naravno, već viđeni. Nije on ništa izmislio, ali ih koristi tako, da ja po prvi put, vidim kakvu svrhu oni imaju. Dok sam čitao roman, samo mi je jedno bilo na pameti: nadam se da neće sad sve da pokvari. Razlog ovom strahu je opravdan, ako si čitao “Priču o duhovima”. E pa, nije. Održao je neverovatan saspens do samog kraja, završio roman na najbolji način... šta više. Još jednom moram da ponovim, nikad nisam čitao slično delo gde autor toliko dugo uspeva da odlaže nagovešteno, a da knjiga još bude sve zanimljivija (nije smarao nepotrebnim, preobimnim, digresijama kako bi odložio razrešenje). Može Stephen da bude King koliko god hoće, Peter Straub je Kralj.
Znači, stara priča – napuštena kuća, serijski ubica – vlasnik. Imitator ubistava. Klinac neodoljivo privučen kućom itd. Sve je dobro poznato, ali način na koji to Straub izlaže je prosto neverovatan. Njegovi pripovedački postupci su, naravno, već viđeni. Nije on ništa izmislio, ali ih koristi tako, da ja po prvi put, vidim kakvu svrhu oni imaju. Dok sam čitao roman, samo mi je jedno bilo na pameti: nadam se da neće sad sve da pokvari. Razlog ovom strahu je opravdan, ako si čitao “Priču o duhovima”. E pa, nije. Održao je neverovatan saspens do samog kraja, završio roman na najbolji način... šta više. Još jednom moram da ponovim, nikad nisam čitao slično delo gde autor toliko dugo uspeva da odlaže nagovešteno, a da knjiga još bude sve zanimljivija (nije smarao nepotrebnim, preobimnim, digresijama kako bi odložio razrešenje). Može Stephen da bude King koliko god hoće, Peter Straub je Kralj.
Željko Obrenović
No comments:
Post a Comment