Najbolje knjige u 2013.

Izbacio sam one koje su razočarale, ostale su tu. Ako vam se lista dopadne, bacite pogled i na Najbolje knjige u 2010. i Najbolje knjige u 2008.i Najbolje knjige u 2012.

Stiven King: The Long Walk

Uh, mislim da ću posle ovog romana svaku šetnju gledati drugim očima. Ne pamtim kad sam se – ako ikad – ovako grčio dok čitam nešto, češće se to ipak dešava dok nešto gledam – ako i tad. Razvalio je King. Bez ijedne suvišne rečenice. Možda njegov najbolji horor. Iako nije horor. Pisao pod pseudonimom.

Keli Link: Magic for Beginners

Magic for Beginners je zbirka kratkih priča Keli Link. Sve zajedno su jako čudne, neke toliko da je mrzite iz zavisti, neke toliko da vas čak i nerviraju, ali sve u svemu reč je o različitom piscu koji samim time zaslužuje vašu pažnju.

Ajra Levin: Rosemary’s Baby

Rosemary’s Baby je roman po kojem je Polanski snimio istoimeni film koji sam pogledao toliko puta da sam ispojlovan u svakom pogledu, a kad me ni to nije omelo da uživam u svakoj rečenici ovog sjajnog romana o rođenju Antihrista, jasno vam je koliko je dobar.

Džordž R. R. Martin: Igra prestola

Igra prestola je knjiga o kojoj je suvišno govoriti jer ste svi gledali seriju, a verovatno i pročitali knjigu pre mene, no ipak ovo je moj prvi susret sa epskom fantastikom koja mi se dopala, a kriv je upravo realistički tretman teme. Zastrašujuće je kako je ogromna ta priča, kako se lagano razvija... a gde će tek da ode?

Stiven King: Four Past Midnight

Što se mene tiče, svaki roman Stivena Kinga predstavlja dane uživanja, pogotovo kad su u pitanju knjige napisane u prošlom milenijumu. Four Past Midnight je zapravo knjiga sastavljena od četiri, ehm... novele? Od kojih je svaka duplo duža od mojih romana. Zavirite u svet najboljeg pripovedača ikad.

Džo Hil: Nos4a2

Nos4a2 je novi roman Kingovog sina. Već sam podelio svoje impresije njegovim prethodnim romanima, kao i stripom – sve odlično. Za Nos4a2 ne mogu da kažem da je loš, jer nije, ali nekako sam očekivao više. Na momente mi je bila i dosadnjikava, a često mi je nedostajalo pravog uzbuđenja i neizvesnosti.

Loren Bjukes: Zoo City

Ako ove godine pročitate jednu knjigu, neka to bude Zoo City. Loren je prosto razvalila na svakom polju. Ambijent savremene Afrike, na koju je tako savršeno uklopljen blagi SF. Sve kao Brajan K. Von u prozi. Ima nešto u tim ženama piscima koje su bile novinari.

Lorin Bjukas: The Shining Girls

The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.

Džulijen Barns: The Sense of an Ending

The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.

Stiven King: Joyland

Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.

Ijan Mekjuan: Sweet Tooth

Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Laura Lipman: And When She Was Good

And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.

Laura Lippman: I’d Know You Anywhere

I’d Know You Anywhere je prvi roman sa kojim je Lipmanova privukla ozbiljniju pažnju. No, ipak u poređenju sa romanima koji su sledili posle njega, nije baš toliko dobar, mada je osnovna premisa prilično intrigantna. Dajte mu šansu.

Bret Martin: Difficult Men

Difficult Men je knjiga o trećem zlatnom dobu TV serija: The Wire, Deadwood, Six Feet Under, Sopranovi, Mad Men, Breaking Bad... Delom istorijat, delom tračarenje, delom analiza. Obavezno štivo za svakog TV-manijaka.

Stiven King: Dr Sleep

Dr Sleep je nastavak čuvenog Kingovog romana Isijavanje. Sam početak je jak – iako pomalo generički, ipak jak – ali kako dalje odmiče, nije toliko loš, ima zanimljivih ideja, ali sve u svemu mogao je to i neko drugi da napiše. Ili još bolje – ne.

Vilijem Golding: Lord of the Flies

Lord of the Flies je među romanima na koji najčešće padaju reference, neverovatna high concept priča o tome kako je malo potrebno ljudima da se animalizuju. Ondnosno, ne ljudima. Deci.

Džo Hil: 20th Century Ghosts

20th Century Ghosts je zbirka koju sam već čitao, ali pošto je to jedna od najboljih koje su mi ikada prošle kroz ruke, bez ijedne loše priče, uvek je lepo vratiti joj se. Odakle ovom tipu ovake ideje? Nijedna priča nije ni nalik drugoj, a sve su sumanute.

Džejms M. Kejn: The Postman Always Rings Twice

Gledali ste i voleli obe adaptacije? The Postman Always Rings Twice je, takođe, i knjiga koju ne bi trebalo zaobići. Inspirisala je Kamija da napiše Stranca i predstavlja noar bez grama sala.

Čarli Hjuston: Half the Blood of Brooklyn

Half the Blood of Brooklyn je treća knjiga u serijalu o vampiru detektivu. Kao i prve dve knjige, a i sve ostale knjige Čarlija Hjustona, neverovatno je zabavna, a dijalozi uvek izazivaju ljubomoru.

Majk Keri: The Devil You Know

Majk Keri je strip scenarista, najpoznatiji po sjajnom stripu Lucifer. The Devil You Know je njegov prvi roman. U pitanju je serijal o Feliksu Kastoru, tipu koji nas po mnogo čemu podseća na Džona Konstantina. Iako sam zaplet nije ništa novo, sam svet, i jezik, dovoljno je magičan da se odmah dohvatim sledećeg romana u nizu.

Robert Goddard: Past Caring

Past Caring je sjajan istorijski triler koji vas toliko intrigira da jednostavno, ali bukvalno, ne možete da ostavite knjigu iz ruku. A onda tek negde pred kraj više nije baš toliko dobar, ali to samo govoreći u katgorijama ovog izuzetnog romana. Od čega sve može da se napravi roman...

Sara Gran: Come Closer

Sara Gran mi je već bila poznata po scenarijima za krimi seriju Southland, ali njen roman Come Closer (ako je to uopšte roman, pošto se pročita za sat vremena), donosi nam priču van krimi žanra. Priču o ženi koju zaposeda demon (ili ona ludi), ali van nekih konvencija žanra, veoma realistično. I zastrašujuće.

Filip Majer: The Son

The Son je preporuka Džastina Kronina, mejnstrim roman koji prati propast jedne američke porodice, od prvih doseljenika i Indijanaca, preko naftaša, do... naftaša u sadašnjosti. Nasilje rađa nasilje i slično.

Glen Dankan: The Last Werewolf

The Last Werewolf je još jedan primer mejnstrimaša koji se bacio na žanr. Rezultat je neverovatno pitak palp, koji, kako piše na korici, kao da je pisao Bret Iston Elis.

Karen Rasel: Vampires in the Lemon Grove

Vampires in the Lemon Grove je zbirka priča mlade autorke koja koristi žanrovkse motive, ali nam donosi nešto potpuno drugačije, svežije... i uvrnutije. Možemo je uporediti, donekle, sa pričama Džoa Hila ili Keli Link.

Benjamin Percy: Red Moon

Red Moon mi je preporučio lično Stiven King, i mada King često ume da omane u preporukama, ovoga puta nije. Red Moon je još jedan roman koji je napisao mejnstrimaš nov u žanru, a priča je manje-više postapokaliptična, sa vukodlacima. Neverovatni likovi koji se tokom romana razvijaju puno, neverovatne dramaturške udice na pravim mestima i neverovatna montaža paralelnih scena. Svaka čast.

Benjamin Percy: Red Moon

Red Moon mi je preporučio lično Stiven King, i mada King često ume da omane u preporukama, ovoga puta nije. Red Moon je još jedan roman koji je napisao mejnstrimaš nov u žanru, a priča je manje-više postapokaliptična, sa vukodlacima. Neverovatni likovi koji se tokom romana razvijaju puno, neverovatne dramaturške udice na pravim mestima i neverovatna montaža paralelnih scena. Svaka čast.

Don Jon

Džozef Gordon-Levit je sto puta dokazao da je neverovatna faca, da ume da odabere ulogu i da ume da je iznese. Sada se javlja i kao scenarista i kao režiser, a Don Jon je film je o tipu koji je navučen na pornografiju. Jako aktuelno, zanimljivo, duhovito i istinito.

Gravity

Gravity je film koji se nalazi na vrhu većine lista. I zaista, dobar je. Ali teško da je bez mana. Da se razumemo, snimiti film sa jednim i po glumcem koji lebdi u svemiru je veliki izazov i za to skidam kapu, ali ne mogu da zažmurim na patetiku.

Karen Rasel: Vampires in the Lemon Grove

Vampires in the Lemon Grove je zbirka priča mlade autorke koja koristi žanrovkse motive, ali nam donosi nešto potpuno drugačije, svežije... i uvrnutije. Možemo je uporediti, donekle, sa pričama Džoa Hila ili Keli Link.

Glen Dankan: The Last Werewolf

The Last Werewolf je još jedan primer mejnstrimaša koji se bacio na žanr. Rezultat je neverovatno pitak palp, koji, kako piše na korici, kao da je pisao Bret Iston Elis.

Filip Majer: The Son

The Son je preporuka Džastina Kronina, mejnstrim roman koji prati propast jedne američke porodice, od prvih doseljenika i Indijanaca, preko naftaša, do... naftaša u sadašnjosti. Nasilje rađa nasilje i slično.

Sara Gran: Come Closer

Sara Gran mi je već bila poznata po scenarijima za krimi seriju Southland, ali njen roman Come Closer (ako je to uopšte roman, pošto se pročita za sat vremena), donosi nam priču van krimi žanra. Priču o ženi koju zaposeda demon (ili ona ludi), ali van nekih konvencija žanra, veoma realistično. I zastrašujuće.

Robert Goddard: Past Caring

Past Caring je sjajan istorijski triler koji vas toliko intrigira da jednostavno, ali bukvalno, ne možete da ostavite knjigu iz ruku. A onda tek negde pred kraj više nije baš toliko dobar, ali to samo govoreći u katgorijama ovog izuzetnog romana. Od čega sve može da se napravi roman...

Majk Keri: The Devil You Know

Majk Keri je strip scenarista, najpoznatiji po sjajnom stripu Lucifer. The Devil You Know je njegov prvi roman. U pitanju je serijal o Feliksu Kastoru, tipu koji nas po mnogo čemu podseća na Džona Konstantina. Iako sam zaplet nije ništa novo, sam svet, i jezik, dovoljno je magičan da se odmah dohvatim sledećeg romana u nizu.

Čarli Hjuston: Half the Blood of Brooklyn

Half the Blood of Brooklyn je treća knjiga u serijalu o vampiru detektivu. Kao i prve dve knjige, a i sve ostale knjige Čarlija Hjustona, neverovatno je zabavna, a dijalozi uvek izazivaju ljubomoru.

Džejms M. Kejn: The Postman Always Rings Twice

Gledali ste i voleli obe adaptacije? The Postman Always Rings Twice je, takođe, i knjiga koju ne bi trebalo zaobići. Inspirisala je Kamija da napiše Stranca i predstavlja noar bez grama sala.

Machete Kills

Machete Kills je svakako zabavan nastavak, ali kad se sve sabere i oduzme i dosadan je, sav u sekvencama i... čini mi se da bi bolje bilo da je Rodrigez umesto filmova nastavio da snima samo trejlere.

Džo Hil: 20th Century Ghosts

20th Century Ghosts je zbirka koju sam već čitao, ali pošto je to jedna od najboljih koje su mi ikada prošle kroz ruke, bez ijedne loše priče, uvek je lepo vratiti joj se. Odakle ovom tipu ovake ideje? Nijedna priča nije ni nalik drugoj, a sve su sumanute.

Vilijem Golding: Lord of the Flies

Lord of the Flies je među romanima na koji najčešće padaju reference, neverovatna high concept priča o tome kako je malo potrebno ljudima da se animalizuju. Ondnosno, ne ljudima. Deci.

Stiven King: Doctor Sleep

Doctor Sleep je nastavak čuvenog Kingovog romana Isijavanje. Sam početak je jak – iako pomalo generički, ipak jak – ali kako dalje odmiče, nije toliko loš, ima zanimljivih ideja, ali sve u svemu mogao je to i neko drugi da napiše. Ili još bolje – ne.

Kick Ass 2

Veliki sam fan Milarovog stripa, takođe i prvog dela filma. Kick Ass 2 nije na tom nivou, ali ima nešto gikovsko u sebi što ti namakne osmeh na lice, pa čak i kad nema veze sa samom pričom (poput I hate reboots majice), tako da je film daleko od gubljenja vremena. Ali da je mogao biti mnogo bolji, mogao je.

Elysium

Elysium je imao trejler koji je toliko obećavao da su posle svi od reda bili razočarani kada se film pojavio. Meni je to opet skroz OK SF film. A Met Dejmon je... drugačiji.

Much Ado About Nothing

Much Ado About Nothing – Džos Vedon radi Šekspira. Lepo je to urađeno, samo što ja uvek imam problem sa modernizovanim Šekspirom, naročito ako nije prošao ozbiljan rirajt.

Najbolje knjige u 2013 (treći kvartal)

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Laura Lipman: And When She Was Good

And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.

Laura Lippman: I’d Know You Anywhere

I’d Know You Anywhere je prvi roman sa kojim je Lipmanova privukla ozbiljniju pažnju. No, ipak u poređenju sa romanima koji su sledili posle njega, nije baš toliko dobar, mada je osnovna premisa prilično intrigantna. Dajte mu šansu.

Bret Martin: Difficult Men

Difficult Men je knjiga o trećem zlatnom dobu TV serija: The Wire, Deadwood, Six Feet Under, Sopranovi, Mad Men, Breaking Bad... Delom istorijat, delom tračarenje, delom analiza. Obavezno štivo za svakog TV-manijaka.

Najbolji filmovi u 2013 (treći kvartal)

Treći kvartal nije baš ponudio neke filmove, ali evo nekog izbora, takav kakav je.

Only God Forgives

Po meni Refn ume da napravi odličan film kao što je Drive, a ume da ode i skroz u neki artizam koji ne shvatam, kao u Valhalla Rising. Dok sam od Only God Forgives očekivao noar na tragu Drivea, dobio sam ono drugo. Nije da nema jakih momenata, ali često se čini da je sve ovo moglo da stane u petnaestak minuta.

Oblivion

Jedino veće zlo od Tomislava Kruza je film sa klonovima u kojem se on pojavljuje u više primeraka. Pa opet, Oblivion je ispao solidan, iako ne previše dobar, SF film koji me je iz razumljivih razloga podsetio na film Moon.

Man of Steel

Man of Steel sam gledao u 3D pa i opet mi je bio jaaako dosadan. Tri sata tuče i tuče i tuče, bezveznog kastinga i svih gluposti koje možete da zamislite. Ne znam šta sam uopšte u očekivao.

Vulverin

Vulverina sam kao i Man of Steel takođe gledao u 3D i mada je premisa obećavala, pa i sam početak, film je ispao krajnje glup i još jednom smo ostali bez dobrog filma o našem omiljenom superheroju, a sad to verovatno znači da ga nikad više nećemo ni dobiti.

World War Z

Tja, ništa posebno. Film je zasnovan na romanu Maksa Bruksa, ali labavo. Zombiji se gotovo i ne vide, patetike koliko voliš (u svakom kadru kada se vidi Bred Pit ili njegova žena, u prvom planu je burma). Sve u svemu, ništa što već nismo videli. Često mnogo bolje.

Dead Man’s Burden

Džo Hil mi je preporučio Dead Man’s Burden i rekao da je u pitanju vestern kakav bi napisao Kormak Makarti. Lepo ga je opisao. Ovakve kaubojce više ne viđate. Čekajte, kaubojce više u opšte ne viđate...