Treći kvartal nije baš ponudio neke filmove, ali evo nekog izbora, takav kakav je.
Only God Forgives
Po meni Refn ume
da napravi odličan film kao što je Drive,
a ume da ode i skroz u neki artizam koji ne shvatam, kao u Valhalla Rising. Dok sam od Only
God Forgives očekivao noar na tragu Drivea,
dobio sam ono drugo. Nije da nema jakih momenata, ali često se čini da je sve
ovo moglo da stane u petnaestak minuta.
Oblivion
Jedino veće zlo
od Tomislava Kruza je film sa klonovima u kojem se on pojavljuje u više
primeraka. Pa opet, Oblivion je
ispao solidan, iako ne previše dobar, SF film koji me je iz razumljivih razloga
podsetio na film Moon.
Man of Steel
Man of Steel sam gledao u 3D pa i opet mi je bio
jaaako dosadan. Tri sata tuče i tuče i tuče, bezveznog kastinga i svih gluposti
koje možete da zamislite. Ne znam šta sam uopšte u očekivao.
Vulverin
Vulverina sam kao i Man of Steel takođe gledao u 3D i mada je premisa obećavala, pa i
sam početak, film je ispao krajnje glup i još jednom smo ostali bez dobrog
filma o našem omiljenom superheroju, a sad to verovatno znači da ga nikad više
nećemo ni dobiti.
World War Z
Tja, ništa
posebno. Film je zasnovan na romanu Maksa Bruksa, ali labavo. Zombiji se gotovo
i ne vide, patetike koliko voliš (u svakom kadru kada se vidi Bred Pit ili
njegova žena, u prvom planu je burma). Sve u svemu, ništa što već nismo videli.
Često mnogo bolje.
Dead Man’s Burden
Džo Hil mi je
preporučio Dead Man’s Burden i rekao
da je u pitanju vestern kakav bi napisao Kormak Makarti. Lepo ga je opisao.
Ovakve kaubojce više ne viđate. Čekajte, kaubojce više u opšte ne viđate...
No comments:
Post a Comment