X-Men: First Class

            Svi smo voleli Singerove X-Mene. Čak je i treći deo mogao da prođe. Pa i četvrti bi verovatno bio OK.

            Zašto?

            Zato što su likovi jaki i zato što je kasting bio fenomenalan. Pa čak i da je scenario bio lošiji, mogli bismo da progutamo.

Međutim, kada je počela priča o ributu, počele su i prve sumnje. Pozitivna informacija je bila ta što je režija pripala Metju Vonu koji nam je podario fenomenalnu adaptaciju instant kult klasika kakav je Kick Ass.

            No, sve je to lepo, ali...kako X-Meni bez Vulverina, tojest Hju Džekmena?

            Znam, to sam i ja rekao, pa i sad kad sam video film, nisam siguran da to može. Ali, može. Istina, trebaće neko vreme da se priviknem. Trebaće neko vreme da prihvatim da Mistik više nije Rebeka Romijn Stamos, da Magneto nije sjajni nacista iz Singerovog Apt Pupil. I naravno, ne samo da nema Hju Džekmena, već nema ni Vulverina!

            Lažem, doduše. Ako ćemo u sitna crevca, Vulverin ima kameo u sceni od dve sekunde, dovoljan da kaže svoje 'Fuck off!' Ksavijeru i Magnetu koji regrutuju prve mutante. I to znači!

            Film počinje kao retko koji superhereojski film -- smesta prelazi na priču i razvija je munjevito. Već u prvih nekoliko scena lik Magneta je jasno postavljen, a grč u našem stomaku ne popušta do kraja filma. Zatim se smenjuju scene u raznim delovima sveta, na raznim jezicima.

Nije tajna da mrzim oridžine superheroja. Čak i kad su dobri, otmu za sebe pola filma, pa za priču i zaplet ostane premalo prostora.  No, ovde je oridžin dat ubrzano, a nastavak je stopljen sa zapletom, tako da se nema utisak razdvojenih celina. A, opet, ne treba zaboraviti ni da je ceo film jedan veeeliki oridžin i to ne jednog već gomile junaka.

            Von nas je već u Kick Ass navikao da očekujemo sjajne i originalne borbe, a ni ovde nije izneverio. Pogledajte samo 'borbu' mlađanog Magneta sa nacistima kojima pokaže logorsku tetovažu: gde je nož? Tu je. A ne, ipak je tamo. A ne, opet je tu.

            Znajte, kad se neko prihvati ovakve franšize, pritisak je preveliki. I pri tom ne mislim samo na pritisak da se napravi dobar film (recimo da se to podrazumeva). Ali, ne treba zaboraviti ni višedecenijsku mitologiju X-Mena, razne scenariste koji su ispredali njihove biografije, razne spin-ofove i zasebne serijale itd.

            A ne treba zaboraviti metaforu koju X-Meni predstavljaju: sve odbačene, bilo zbog boje kože ili seksualnog opredeljenja. Samo što su ovde u pitanju supermoći i razne mutacije.

            Na svu sreću, Von je uspeo da se izbori sa svim tim i iznedrio film koji ako nije nadmašio Singerovu trilogiju, a onda nije ni mnogo ispod. Kako rekoh, teško da ću na ovo pitanje moći da odgovorim objektivno dokle god film ne repriziram nekoliko puta i ne utuvim sebi u glavu da X-Meni sada ovako izgedaju. Sva sreća pa mi te silne reprize neće teško pasti, jer film ne samo što je sjajan, već je i jako nabijen i ima mnogo toga što traži naknadna gledanja.

            A svi kojima Vulverin nedostaje kao i meni, neka čekaju film koji je najavljen i koji bi po svemu sudeći trebalo da bude sjajan. Pričalo se da će ga rezirati Daren Aronofski, ali nažalost ništa od toga. No, nikad se ne zna, možda film pripadne baš Metju Vonu.

            Što se mene tiče, zaslužio je.