Ako bih baš morao da biram najbolju seriju svih vremena -- mislim da bi to bila The Shield
.
.
? Gde je 
?Odmah iza The Shield. Naravno, mislim da nema serije sa boljom mitologijom od Losta, niti serije koja će te lakše naterati na 'još samo jednu, pa na spavanje', kao što teško da postoji sveobuhvatnija i bolje napisana serija od The Wire, ali... Ali, Lost je previše zagrizao i jednostavno nije uspeo da sažvaće i proguta do kraja, a The Wire je u nekim momentima bio premalo skoncentrisan na ono što smo želeli -- Omara u svakom kadru.
The Shield je imala sve. Sjajne likove. Sjajan kasting. Sjajnu režiju. A pre svega sjajne scenariste.
Serija nije padala. Kako je počela, samo se razvijala, postajala zajebanija, složenija i bolja. A tako se i završila. Mada znam da se nekima kraj nije dopao, meni je to verovatno uz The Wire, najbolje finale u istoriji TV serija.
No, okupili smo se zbog tvorca serija po imenu Šon Rajan. I njegove nove serije The Chicago Code.
Odmah da kažem, ovo nije Prljava značka. Takve stvari se dogode jednom u zivotu. Ali, Šon Rajan je dovoljno mudar da ne pokušava da ponovo radi nešto što je već zakucao. Naravno, teško da će on nekada u životu uraditi nešto što neće biti pandurska serija, ali zanimljivo je koliko se sve iza čega on stoji razlikuje jedno od drugog. Treba imati na umu i prošlogodišnje Terriers.
The Chicago Code je smeštena u, jelte, Čikago i bavi se pandurima i korupcijom. Ali, naravno, na nov i svež način. Neću previše ulaziti u to, ostaje da sami vidite. Ali, ono što mogu da kažem je sledeće. Šon Rajan nam pruža vizure najrazličitijih likova ove serije i svaku od njih upotpunjuje originalnom upotrebom voice overa.
Takođe, gotovo svaka epizoda započinje u fazonu Grlom u jagode: retrospekcijom i paralelama sa Čikagom nekad i sad. Da, naravno da se ništa nije promenilo. Promenila su se imena, promenile su se metode, samo je zločin, što bi rekao Siniša u reklami za pils, ostao isti.
Nažalost, kao i Terriers i The Chicago Code neće ugledati novu sezonu. Pravila TV produkcije su surova, ali ako želite da igrate, morate da ih poštujete. Inače možda nikad ne napravite nešto genijalno kao što je bila The Shield. Šon Rajan je malopre napisao na Twitteru da počinje da radi za Sonny. Šta to znači, ostaje da se vidi. A do tad, gledajte serije Šona Rajana.
Jer je, kao što reče Siniša, stvarno najbolji.
Sve epizode Shielda imam na DVD-u.
ReplyDelete1.Shield
2.......
3.......
4.......
5.Homicide
6.CSI Las vegas
To je za svaku pohvalu :-)
ReplyDeleteGavra i ja smo se malo izrazgovarali na fejsu, pa možda vam bude zanimljivo, ako se snađete ko šta priča :-)
ReplyDeleteGavrilo Petrovic Razumem zbog čega toliki nivo idealizacije, i to je sve u redu, the dude abides, ali, ruku na srce, Chicago Code je startovao kao treš i završio kao treš. Čak bih se usudio predložiti da ima nedavno završenih ili trajućih baš sijaset drugih serija koje mnogo više zaslužuju kratki-slatki panegirik. Chicago Code je bio i ostao - nažalost - ono što služi da ga pustiš kad si preumoran za nešto pametnije ili da bi se osetio pametno, ili zato što uvek mora da postoji nešto na šta će se čovek svake nedelje iznova nervirati i ložiti da će postati dobro... ili da ćeš se bar naviknuti. Ne govorim zlonamerno niti iz bleferaja: I did my homework, I wanted to like that show. Dvanaest sedmica smo se mi držali u nadi da će da odraste, malo li je. Pukla je više nego zasluženo. Svaka ep. imala je po najmanje pet CRINGE OH DEAR GOD NO momenata, i tu uopšte ne računam sve pojave flešdensarke, na primer, niti one sumanute moralističke pep-talks (naročito njene, naročito u vojsoverima), niti momente kad drot drugom drotu objašnjava (a, znaš, u stvari, nama) nešto što oboje moraju znadeti in the first place. Šta su tu bili sejving grejsovi: 1. haj spid kar čejses; 2. relativno suptilni tihi partner onom hodajućem poljskom klišeu; 3. taj pedal to the metal Shield-tempo koji je verovatno i glavni razlog što nismo odma' batalili; 4. donekle ploting kad zanemariš sijaset početničkih grešaka; 5. i "kompleksni" negativac s malo onog seljačkoga šarma iz glumačke škole Bata Živojinović (to je pohvala). Kapiram ja da je u glavi Šona Rajana to trebalo da bude hjudž šit - Brubejker se bogtepita kako oduševljavao scenarijom tad još neusnimljenog pilota pod drugim nazivom - ali je, i to bi verovatno ispao super novinski članak za neki glossy, od spec do shooting scripta to svaki producent - i njegova sestra - ispustio na glavu, pa se rodilo svo kljakavo, Shield za debile, rastužujuće očekivano shodno prelasku Rajana sa specijalizovanog sister-kejbla na široke narodne rejtinge. I dobro, dijalozi jesu mahom bili objasni-mi-sve-ono-što-treba-da-mi-prikažeš, ali stvarno ne pamtim amaterskiju upotrebu vojsovera u bližoj istoriji televizije i filma. Ono je, brate, svaki put bilo k'o test držanja daha ispod vode od blama. Bizarno.
Thursday at 9:14pm · Like
Zeljko Obrenovic Gavro, preteruješ. Pazi, jasno da ovo nije ni blizu Shielda, niti ostalih kultnih, ali nije toliko loše. Ti momenti što kažeš kad jedni drugim govore stvari koje se podrazumeva da znaju su meni, recimo, išli na kurac u Hausu i zbog toga ga ne gledam. Kao i zbog glume. A takva ti je gluma i u Fringe. Pa ga gledaš? Pazi, kad odustanem od Damages, pitanje je da li ću završiti Rubicon, Walking Dead mi je isto 'nako... ovo sam spičio u cugu i nije me nerviralo. Da nema Game of Thrones, mislim da bih odustao od USA. Evo, recimo, odgledao sam 4 epizode britanske The Shadow Line koja je sjajna. i danska Killing je u početku super, ali posle je sjebu kad se pretvori u iskonstruisani izveštačeni 24. Dakle, daleko je ovo od genijalnog, ali svakako nije za toliki hejt.
Friday at 7:17am · Like
Gavrilo Petrovic Aj' da se nastavim :)
ReplyDeleteNa prvi pogled mi izgleda da ga braniš ga k'o što bi' ja branio Frinž. Paralelizujem: nije to ni blizu Losta, ali, hej, nije toliko loše. Glavna glumica ne bi mogla da se izglumi ni iz papirne kese, dok ostalima samo malo nedostaje karizme, iako je tu zajebani dark-skinned crnac koji ih sve nadgleda; interdimenzionalne rupe se otvaraju u fabuli, ali bar se sve brzo dešava i ima zanimljivih ideja pa to onda to pokrije. Problem je što je Frinž sve to oduvek radio (ograničimo se u ovoj rečenici samo na prvih desetak epizoda da ne bude nepravedno) s mnogo više stila i imao čime da te nagradi za nedeljno blejanje u kravlji izraz Ane Stanić-Torv i Pejsijevu njegovanu bradu i puppy-dog eyes, i to kakvim stand-alone zapletom za Emija - u CC skala se prostire od groznih do solidnih, u Frinžu od groznih do direktno genijalnih, pa ko ima volje i vere. Nadalje, F je znao i kako da temeljno uzdrma status kvo a da se sve ne vrti oko toga da l' će navatati pokvarenog vjećnika-ombdusmana (ni u Dedvudu samo jedan larger-than-life negativac ne može sve sam da iznese) - da ne grešim dušu, siguran sam da bi druga sezona CC-a počela sa aldermanom na strani svetla, mada, kao, nešto sumnjam. Takođe, F je znao da l' da sere il' da ustupi šolju nekom ko zna šta je plan za uvezivanje privatnog i profesionalnog: tamo je to maltene nerazdvojivo, u najboljoj tradiciji mističnih špijunskih sajfaj persiflaža (Alias, Lost), ovde na svaku šestu epizodu Visokiju odjednom nešto nije dobro, te odjednom roka Red Bul, čekamo tu verenicu kao da neće biti totalni leklaster, pa onda bude, pa ne znam zašto je to u priči uopšte (valjda da vidimo kako je poljak složen i da mu nije lako, pandurski je pos'o pak'o). Jedina zaista božanstvena takva scena u čitavoj seriji je kad Poljakov partner 'oće da startuje onu bolničarku, pa mu ona, posle peripetije, objasni zašto neće, i pride valisovka munja likvidne genijalnosti udari u mozak 12 scenarista i kaže im "aj' nek' samo klimne glavom, aj nemojte i ovde pisati dijalog kad vas molim", i onda, eto, imaš jednu lepu, dobro napisanu, ne prenapisanu, scenu (pomaže i što je među retkim solidno odglumljenim); koja je nažalost samo, tako, jedna epizodna anegdotica. Ako hoćeš da vidiš kako se rade pandurski problemi odgovorno i na duže staze, probaj lepo onaj Southland, tri mini-sezone milina, pa i ako ga zamrziš bar da znaš šta je meni jedini dostojan naslednik Shielda, amin.
No na drugi pogled mi izgleda kao da braniš CC kao što bi mi neko branio The Event. Sure, it's not Lost, ali nije ni toliko loše. It's a braindead copy of a copy of a copy, ali imamo sjajnu ideju, imamo puno ambicija, i svake nedelje ćemo u čorbu da tutnemo šta stignemo pa dokle stignemo, a tamošnji klon Ane Stanić je tek neupotrebljiv, uključujući i svakog drugog lika, i sve ih nadgleda zajebani latino-crnja, i to predsednik Amerike, samo što ga ni ne primetiš kol'ko se ubija od harizme. Dokaz da sam CC želeo da volim leži i u tome što sam istrajao do poslednje, a sa ovim sam dig'o ruke posle šeste.
Gavrilo Petrovic Dalje :)
ReplyDeleteHaus je baš učionica kako da stvari koje nama moraš da pojasniš dramatizuješ tako da nije uvreda za mozak. To su prilično stare i oprobane taktike, ali valja ih pomenuti u svetlu majmuna koji su potpisivali teleplejove CC-a. Dakle, ako jedan iz profesije objašnjava drugom iz profesije, on mu ili 1. sere; 2. preslišava ga; 3. trenira ga; 4. brejnstormuje. Ako ne, objašnjava nekom ko je van profesije (šefu, advokatima, civilima), te zato uvek imaš autsajdera da ga neko uvede u svet. Isto je u svakoj iole kulturnoj advokatskoj, bolničkoj, i pandurskoj seriji, isto je u 24, svuda gde se isto je uDakle Visoki može da objašnjava tihom novom partneru da "ako 'oćeš da se voziš sa mnom, moraš da mi pušiš na svakom semaforu i da te zovem 'my nigga'" il' štagod, ali ne može - al' ne može nikako! - da pandur za ispomoć šefici svih pandura u gradu koja je skoro deceniju i sama pandur da objašnjava šta panduru znači penzija. Daj mi bilo koju epizodu, naći ću ti najmanje šest takvih mozgonagrizajućih momenata. A problem sa flešdenjsarkom nije bio samo u tome što ta žena u drugoj seriji mene nije mogla da ubedi ni da je lezbejka, nego što joj je lik potpuno nenapravljen (usporedi to sa stripovskom naivnošću agentice Danam: nikad nije naivna kad treba da se radi pos'o). Zato se u serijama ne ide slučajno na identifikaciju uvek sa relativnim rukijem, ne sa šeficom policije grada Čikaga, je l'. To nije sveto pismo, uvek može da se struktuira stvar van klišea, ali nije se svako rodio Dejvidom Sajmonom, za decu koja su pisala CC treba bukvar s pravilima na planer, i dovesti im Roberta Mekija da im se izdire oko skandalozne
Gavrilo Petrovic Ne znam još nikog ko je odustao od Damages, jedne od najsuverenije pisanih serija na planeti, dok za Rubikon mogu da razumem, it's an acquired taste, ko se nagledao britanskih špijunaca delovaću mu k'o kopija, mada ne znam kako onog pedera Ingrama čovek smesta da ne zavoli k'o Arvina Slouna. Znam neke koji su pljuvali WDead i pre pete epizode (pre pete ja nemam mnogo šta da mu zamerim sem da podjebavam fandom kako je bolje od stripa), ali si takođe prvi koji pljuje danski kiling (slagging Forbrydelsen makes Brubaker baby cry), no, ja čekam da se završi američka verzija (koja mi deluje jako pojednostavljeno ali svake nedelje nudi pregršt fantastičnih scena), pa ću posle vidim je l' treba da se žestim i oko toga :)
ReplyDeleteDa nema Game of Thrones, ne bi gledao ni Treme 2 ni mini Mildred Pierce, a? A to samo na HBOu. C c c.
A kad već čitaš Bruove preporuke, što lepo ne nađeš necenzurisane ripove Durham County? Kanadski HBO, tri mini sezonice, mi odgledali prvu, dude, ono je prilično fuckin' awesome, and sick as all hell (Bru dobro opisa: "human-skin-hanging-from-the-clothesline creepy"), k'o Six Feet samo prociđural. Glavni glumac izgleda k'o neki abortirani iz fele Karadin i ne zna baš mnogo da glumi (inače je pjevač nekog kanadskog AOR benda, pu pu pu), al' kad znaju kako da ga usnime, kad je pisanje suvereno, kad je režija maestralna, kad se zna šta se radi, ništa ne smeta. A u drugoj sezoni stiže i Mišel Forbs koja ovde izgleda najjebozovnije od Džulijana Koks faze (i btw ona jebote zna da glumi za sve pare), malo li je?
Friday at 7:28pm · Like
Zeljko Obrenovic Pazi, nije meni danski killing loš, naprotiv, samo me nervira što su sa dva lika upotrebili istu foru: "imam alibi, ali ne mogu da vam ga dam jer sam radio nešto što vi ne bi trebalo da znate, što nije ništa loše, ali jednostavno tako je." I još, mada je to najmanje bitno, već u prvih nekoliko scena sam skontao ko je ubica, pre nego što se ubistvo desilo. Jer je bilo previše prenaglašeno ono: "E; imaš neku kintu na zajam", još tip sa onakvom njuškom. Ali, bilo je tu i sjajnih gotovo The Wire scena.
Yesterday at 8:30am · Like
Zeljko Obrenovic Mildred Pierce definitivno nije moja šolja čaja. Pogledao sam to i kao OK mi je, ali... mene to ne dotiče, jbg. Durham County pristavio, pa će da vidimo za koji dan.