Džejsona Stara smatraju Bretom Istonom Elisom krimi žanra. Autor je noar krimi trilera Cold Caller
, Nothing Personal, Fake I.D.
, Hard Feelings, Tough Luck, Twisted City
, Bust i Lights Out. Bio je ljubazan da mi odgovori na nekoliko pitanja, a vama pruži sjajan intervju.
Željko Obrenović: Šta Njujork čini tako uvrnutim?
Džejson Star: To što je tako veliki, a većina stanova nedovoljno velika, stres, stavovi ljudi, suprotstavljene ličnosti. Mislim da je svaki veliki grad uvrnut.
ŽO: Možeš li da mi kažeš više o saradnji sa Kenom Bruenom? Kako je pisati u „četiri ruke“? Šta si naučio iz tog iskustva?
DžS: Bilo je to sjajno iskustvo, odlična zabava. Zajedno smo napisali tri romana – Bust, Slide i The Max – koji kao da su se napisali sami od sebe. Saradnja može da bude noćna mora ako postoje konflikti ili ako ne deliš viziju sa koautorom, ali Ken i ja nismo imali nijedan problem.
ŽO: Da možeš da biraš koga bi izabrao za saradnju (živog ili mrtvog)?
DžS: Teško pitanje. Stvar sa saradnjom nije nužno u tome da se udružiš sa sličnim piscem ili čak sa nekim kome se diviš. Bitnije je da si blizak (obično lično) sa koautorom, pa da zajedno iznedrite novi glas koji ne pripada nijednom od pisaca. Stvarno mi ne pada na pamet niko osim Kena.
ŽO: Predstavljaš novi talas krimi žanra. Šta je to u tvom stilu što te čini bližim, recimo, Bretu Istonu Elisu, nego nekim drugim imenima krimi žanra?
DžS: Bret i ja ponekad imamo slične teme u romanima, ali naši stilovi su veoma različiti. Sem krimi zapleta, moji romani su obično o odnosima, ponašanju, satiri, i mislim da toga nema tako puno u savremenoj krimi fikciji.
ŽO: Često pođeš od krimi stereotipa, pa ga zatim unapređuješ. Voliš da se poigravaš pravilima žanra ili je nešto drugo posredi?
DžS: Da, pretpostavljam da volim da se poigravam stereotipima, ali to nikada nije svesna odluka. Ne kažem sebi: OK, sad ću da se poigravam žanrovskim stereotipima. Ali uvek pokušavam da uradim nešto drugačije. Stvar je u pomeranju granica žanra, pobuni na stranicama. Ne možeš da pišeš knjige i pitaš se šta će ljudi misliti. Moraš da uradiš ono što osećaš.
ŽO: Takođe si napisao i grafički roman The Chill
. Da li si fan stripova? Da li je pisanje stripova različito od pisanja romana i da li planiraš još neki? DžS: Čitao sam stripove dok sam odrastao, a vratio sam im se tek u poslednjih nekoliko godina. Pisao sam još stripova. Justice Inc za DC, apdejtovani portret starog palp lika, Avendžera. U aprilu mi izlazi i strip First Wave Special #1, sa crtežom Fila Vinslejda – pojavljuju se Dok Sevidž, Betmen i Avendžer. Takođe sam napisao i epizodu za Panišer MAX, ali još nije izašla. Pisanje stripova je veoma različito od pisanja romana, mnogo više je vizuelno i prostorno. Više koristiš mozak. Verovatno je bliže filmu nego prozi.
ŽO: Šta se dešava sa filmskom adaptacijom romana The Fallower? Da li su ti još neke knjige razmatrane?
DžS: U pitanju je TV serija koju je adaptirao Bret Iston Elis. Pokrenuo ju je HBO, ali je sada projekat prebačen Starzu. Pa se nadamo da će pilot biti snimljen tokom ove godine. Trenutno je takva situacija.
ŽO: Kako izgleda tvoj radni dan?
DžS: Nastojim da dnevno napišem barem hiljadu do dve hiljade reči. Tokom dana obično pišem po kafićima, potom kod kuće do kasno u noć.
ŽO: Da li planiraš zaplete ili prosto pratiš likove?
DžS: Uvek planiram zaplete. U nekom trenutku likovi preuzmu priču, ali moram da imam barem osnovnu ideju u kom smeru sve to ide i ključna mesta u zapletu.
ŽO: Da li misliš da je tvoj najnoviji roman uvek i najbolji?
DžS: Ne, obično nemam pojma da li je najnoviji dobar ili loš. Mislim da autori, uopšte, najslabije procenjuju svoj rad.
ŽO: Možeš li da nabrojiš tri omiljena romana?
DžS: Nabrojaću prva tri koja mi padaju na pamet: Američki psiho, Zločin i kazna, Stranac.
ŽO: Možeš li da nabrojiš tri omiljena filma?
DžS: Ponovo prva tri kojih se setim: Taksista, The Killing
, Eni Hol. ŽO: O čemu bi voleo da pišeš, a da o tome već nisi pisao?
DžS: Nekoliko godina sam radio na cigletini koja se proteže kroz tri decenije. Voleo bih da je dovršim.
ŽO: Da li si razmatrao ideju da radnju nekog romana smestiš na neki drugi continent, osim Amerike? Možda u Evropu? Ili Aziju?
DžS: Roman The Pack, koji u US izlazi u junu 2011, započinje moj novi SF serijal. Veoma je drugačiji od svega što sam do sada napisao. Mogu da zamislim da se nešto u nekom od narednih romana u serijalu odvija u Evropi.
ŽO: Šta se u tvom pisanju promenilo od tvojih početaka?
DžS: Čini mi se da su priče postale kompleksnije. Nekoliko mojih ranih romana je u prvom licu. Pošto sam napisao Twisted City hteo sam da se otvorim, da se istegnem, pa sam se bacio na Lights Out i The Fallower. Mislim da je to za mene bila najveća promena.
ŽO: Da li si čuo za nekog srpskog pisca ili umetnika?
DžS: Da, za jednog sjajnog, kog svi treba da potraže… Željka Obrenovića.
ŽO: Hvala ti na tome (smeh) i hvala ti na sjajnom intervjuu. Nadam se da će tvoje romane uskoro prevesti i na srpski.
Pročitajte intervju sa Nikom Harkavejem, sinom Džona Le Karea.
, koji je pisao genijalni Dejvid Memet, a režirao Brajan De Palma. Ili, ako ćete drugačije: u kom je igrao Kevin Kostner.
potpisan i Mark Andrejko. A pošto je zaplet za ovaj strip nešto najbolje što je Bendis napisao, možda je sam Andrejko dodao dovoljno začina da magija profunkcioniše na najbolji mogući način.
. Budući da je Miler već u Povratku mračnog viteza izvršio najveću revoluciju u kadriranju od postanka stripa. Međutim, sve što je Miler doneo, Bendis je mnogo unapredio, a scenaristički je osetno iznad Frenka.
ili Powers
gde svoj način kadriranja preneo i na druge crtače i gde je to podjednako dobro fukcionisalo kao i dok ih je sam crtao.
