BENZIN - Kim Monzo

Ovu knjigu sam zavoleo još pre nego što sam počeo da je čitam. Zašto? Pa, kad vidim da se čovek zove Kim, a na početku knjige se zahvaljuje Meri En Njumen, u istoj knjizi dobijem ime Kim Njumen. Pošto mi je on jedan od omiljenih pisaca, jasno je zašto se primam. Naravno, svaka sličnost sa Njumenom ovde prestaje, ali knjigu ne čini lošijom. O čemu se radi? Pa, to i nije lako reći, ali, recimo da radnja prati jednog, odnosno, dvojicu slikara u njihovom opsesivno-kompulsivnom sagledavanju sveta u kojem žive. Znači preciznosti svih vrsta su tu, od brojanja stepenica, slaganja stvari... u kreiranju idealne scenografije za najveću pozornicu – život... Knjiga ima specifično ubrzanje, pa se stoga verovatno i zove ovako. Jedina druga ideja za naslov, dok sam je čitao, bila mi je da će se lik na kraju spaliti tako što će se politi benzinom. Nije. Na šta podseća? Ni na šta posebno, ali mi se za vreme čitanja u glavi često javljao Sabatov TUNEL...

Šta je moglo drugačije? Prvo lice! Zašto roman nije u prvom licu??!! Nemam odgovor. Roman je pisan iz trećeg lica, iako pripovedač vidi i zna samo ono što i lik, tako da mislim da ovim pripovedačkim postupkom ništa nije dobio. Zato mi nije jasno zašto je izbegnuto JA pripovedanje. Jedini odgovor: od polovine knjige radnja prati drugo lika. Ali, opet, pisac je mogao zameniti pripovedača. Osim toga, roman je na početku malo sporiji, a to je opravdano postepenim ubrzavanjem o kojem sam govorio. Inače, ovo je jedinstvena prilika da se upoznaš sa jednim katalonskim piscem i pročitaš roman vredan pažnje, ako uspeš da ga pronađeš, pošto je tiraž, izgleda, poodavno rasprodat.

Željko Obrenović