“The Informers” Bret Easton Ellis
Čovek koji me je kupio “Američkim psihom”, i zauvek me načinio svojim fanom, verovatno me nikada neće izneveriti svojom novom knjigom. Ovo sad više i nije neko sveže izdanje, ali sam ga ja tek sad nabavio. Kako god, Elis je napisao divnu zbirku priča, koja je, ustvari, mnogo više od obične zbirke. Ponovo je sve pisano u prvom licu, pa se veoma brzo identifikuješ sa gl. likom, osim ako je peder, bar ja tako reagujem. Priče su, može se reći, povezane, tj. tačnije bi bilo reći da se neki likovi provlače, a još tačnije da se ista imena prenose kroz celu knjigu. Pošto je u svakoj priči drugi lik pripovedač (i žene takođe), a atmosfera ostaje ista, često se navučeš da je to isti onaj lik iz prethodne priče, dok već jednom ne prihvatiš da je ta priča završena. Sve priče, bez obzira na pol i uzrast pripovedača, fantastično oslikavaju besmisleni, besciljni, život bogatih ljudi u L.A.-u, koji žive samo zato što ne znaju šta drugo da rade. Na momente je to hedonistička zasićenost svim porocima, a često se uzrok “ne vidi”. Elis uvodi “radnju” in medias res, a likove daje u skicama, bez nekog detaljisanja u opisima, i sve, onako, usput, ali ih ti odmah vidiš onakve kakvi jesu. Nijedna od priča nema zaplet, kao i skoro svaka njegova knjiga-roman, ali su opet zanimljivije od većine dela sa “radnjom” i bezbrojnim “nepredvidljivim” preokretima. Hvala mu na tome. Ipak, nisu sve priče tako savršene i podjednako dobre, ali su više nego vredne čitanja. Sve je ponovo neverovatno filmično, prepuno divnih dijaloga, kadrova, pa nije ni čudo što su da sada po njegovim romanima snimljina dva odlična filma “Pravila privlačnosti”, Roger Avery-a, i “Američki psiho”, Mary Haronna, a “Less Than Zero” nisam gledao, pa ne znam kakav je. Koliko sam čuo Roger Avary snima, trebalo bi da je do sada već snimio, ekranizaciju “Glamorame”.
Željko Obrenović
No comments:
Post a Comment