Šta gledam dok tražim izdavača.
“Hostel” Eli Roth
Ne, nije Tarantinov film!!! Autor je Eli Roth, koga znamo iz “Cabin Fever-a”. Moram da kažem da je čovek stvarno napredovao od prošlog filma, ali ima još da uči. Prva stvar koju sam primetio je da oba projekta imaju probleme u odnosu sopstvenih delova. “Cabin Fever” se u drugoj polovini pretvara u neku bizarnu komediju, a “Hostel” ima druge probleme koji ne dozvoljavaju da zanimljivi elemenati ostvare celinu. Za uvodni deo ovog filma bi jedan moj drug rekao: “gde mi živimo”, a za drugi “dobro je nama”, što će biti jasno svakome ko ga bude odgledao.
E, sad, trojica Amerikanaca na proputovanju po Evropi u potrazi za uzbuđenjem i zabavom. Nije neophodno reći da su je pronašli. Fabrika u kojoj frustrirani, bogati, turisti evropljani dobro plate da ubiju nekoga, onako kako vole. Nisu došli u Srbiju, što je baš šteta. Nema ko da je preporuči.
Sisa u ovom filmu ima, vala, da bude puno i onom ko i obožava, i to ovih domaćih, slovenskih. Lepo je to, sex-a nikad puno, al’ se ono zbog čega smo došli suviše odlaže, a saspensa nema. Kao dva odvojena filma! Reklamom najkrvavijeg filma ikad (ili kako već bi?), jasno je rečeno šta ih očekuje, pa nema iznenađenja kao u, recimo, “From Dusk Till Dawn”.
Bez obzira, “Hostel”, zajedno sa “Wolf Creek-om”, “Saw”, i rimejkom “Texas Chainsaw Massacre”, “Devil’s Rejects” i mnogoočekivanom rimejku “Hills Have Eyes” predstavlja još jedan film koji oživljava, meni posebno drage, horore sedamdesetih poput ”TCM”, Tobe Hooper-a, “Last House On the Left”, Wes Craven-a.
Krvav jeste, ali nije baš toliko. Likovi nisu nešto posebno razđrađeni, ali izgleda da to nije bila ni namera. Na momente se mogu osetiti Quantin-ove intervencije u pojedinim dijalozima (ili se to meni samo čini). Na kraju, naravno, navijate da svi zlikovci plate za svoja zlodela, jer je, jelte, takav red. A plate, aha.
U principu, ovo treba gledati, mislim da ima sasvim dovoljno dobrih elemenata da ne izneveri ni horor fanove, a ni one koji samo, eto tako, ponekad zažele krvavu zabavu. Ako ništa, videćete na par sekundi Takashi Miike-a, japanskog hiperproduktivnog režisera koji ne prestaje da oduševljava svojim filmovima. Čak ima veoma zanimljivu repliku.
Ah da, ima i jedan mali omaž Tolstoju. Da ne kvarim baš uživanje, al’ u pitanju je voz. Jesam li sve otkrio, a?
Ne, nije Tarantinov film!!! Autor je Eli Roth, koga znamo iz “Cabin Fever-a”. Moram da kažem da je čovek stvarno napredovao od prošlog filma, ali ima još da uči. Prva stvar koju sam primetio je da oba projekta imaju probleme u odnosu sopstvenih delova. “Cabin Fever” se u drugoj polovini pretvara u neku bizarnu komediju, a “Hostel” ima druge probleme koji ne dozvoljavaju da zanimljivi elemenati ostvare celinu. Za uvodni deo ovog filma bi jedan moj drug rekao: “gde mi živimo”, a za drugi “dobro je nama”, što će biti jasno svakome ko ga bude odgledao.
E, sad, trojica Amerikanaca na proputovanju po Evropi u potrazi za uzbuđenjem i zabavom. Nije neophodno reći da su je pronašli. Fabrika u kojoj frustrirani, bogati, turisti evropljani dobro plate da ubiju nekoga, onako kako vole. Nisu došli u Srbiju, što je baš šteta. Nema ko da je preporuči.
Sisa u ovom filmu ima, vala, da bude puno i onom ko i obožava, i to ovih domaćih, slovenskih. Lepo je to, sex-a nikad puno, al’ se ono zbog čega smo došli suviše odlaže, a saspensa nema. Kao dva odvojena filma! Reklamom najkrvavijeg filma ikad (ili kako već bi?), jasno je rečeno šta ih očekuje, pa nema iznenađenja kao u, recimo, “From Dusk Till Dawn”.
Bez obzira, “Hostel”, zajedno sa “Wolf Creek-om”, “Saw”, i rimejkom “Texas Chainsaw Massacre”, “Devil’s Rejects” i mnogoočekivanom rimejku “Hills Have Eyes” predstavlja još jedan film koji oživljava, meni posebno drage, horore sedamdesetih poput ”TCM”, Tobe Hooper-a, “Last House On the Left”, Wes Craven-a.
Krvav jeste, ali nije baš toliko. Likovi nisu nešto posebno razđrađeni, ali izgleda da to nije bila ni namera. Na momente se mogu osetiti Quantin-ove intervencije u pojedinim dijalozima (ili se to meni samo čini). Na kraju, naravno, navijate da svi zlikovci plate za svoja zlodela, jer je, jelte, takav red. A plate, aha.
U principu, ovo treba gledati, mislim da ima sasvim dovoljno dobrih elemenata da ne izneveri ni horor fanove, a ni one koji samo, eto tako, ponekad zažele krvavu zabavu. Ako ništa, videćete na par sekundi Takashi Miike-a, japanskog hiperproduktivnog režisera koji ne prestaje da oduševljava svojim filmovima. Čak ima veoma zanimljivu repliku.
Ah da, ima i jedan mali omaž Tolstoju. Da ne kvarim baš uživanje, al’ u pitanju je voz. Jesam li sve otkrio, a?
Željko Obrenović
No comments:
Post a Comment