Vladimir Nabokov Sabrane priče I

Vladimir Nabokov nije pisac za svakoga. Čak ni meni koji ga izrazito volim nisu svi njegovi romani podjednako dragi i ne samo to nego čak u nekima od njih ne mogu ni da prepoznam genijalnost uma koji je napisao Lolitu. Njegove priče su zato sjajno mesto da se, naročito ako ovog autora niste ranije čitali, upoznate sa svim onim što on ume.

Jako je teško reći šta to sve ove priče povezuje na takav način da se one čitaju poput kakvog romana, budući da su sve različite i po glasu, i po stilu, i po tematici, i po atmosferi, ali utisak je jednostavno takav.

Svakako se i ovde može izdvojiti nekolicina boljih priča, na stranu lični ukusi, no i s tim izdvajanjem gotovo da se štiklira 90% sadržaja. A čak i u onim retkim naslovima koji možda nisu u potpunosti po mojim željama nađe se makar neka tako upečatljiva i nesvakidašnja slika koja me natera da zastanem sa čitanjem i najpre je više puta detaljno izanaliziram, a onda sa žaljenjem konstantujem da ja to nikada neću umeti tako dobro.

Pa opet, dok je ovakvih pisaca i ne moram.