So Many Doors Oakley Hall

Oakley Hall je autor Warlocka, jednog od mojih omiljenih romana, koji je za mit o Vajatu Erpu učinio ono što je Andrić za naše epske junake u Putu Alije Đerzeleza.

So Many Doors je njegov prvenac koji je Hard Case Crime nedavno reizdao i sačuvao od zaborava. Premda je ovaj izdavač ustremljen isključivo na krimi romane -- za uvu knjigu su kazali da je najbolja koju su ikad publikovali -- So Many Doors nije krimić. Ili nije samo krimić. U pitanju je roman sastavljen iz 5 novela u trećem licu, različitih fokalizatora, a središte im je V, devojka čiji ćemo razvoj od krhkog devojčurka do fam-fatal sagledati kroz njihove oči i njihovu povezanost s njom, odnosno ono što je naposletku eskaliralo zločinom.

U pitanju je doba Velike depresije, nemaštine, slabo plaćenih šljakera i devojaka koje se na sve moguće načine dovijaju da sastave ovaj i idući mesec. Sjajno je što je ovo prvi roman koji sam ikad pročitao u kojem fam-fatal nije tek tako data, kao završena i "vanzemaljskog" porekla, nego neko kome su okolnosti pokrenule ono najdublje i inače verovatno i neslućeno žensko-demonsko.

Mizanscen ove knjige je noar, cigarete, zamračene prostorije, pa i fam-fatal, ali njegova suština je znatno dublja i prefinjenija, a stilski stoji ravnopravno sa bilo kojim velikanom.

Vladimir Nabokov Sabrane priče I

Vladimir Nabokov nije pisac za svakoga. Čak ni meni koji ga izrazito volim nisu svi njegovi romani podjednako dragi i ne samo to nego čak u nekima od njih ne mogu ni da prepoznam genijalnost uma koji je napisao Lolitu. Njegove priče su zato sjajno mesto da se, naročito ako ovog autora niste ranije čitali, upoznate sa svim onim što on ume.

Jako je teško reći šta to sve ove priče povezuje na takav način da se one čitaju poput kakvog romana, budući da su sve različite i po glasu, i po stilu, i po tematici, i po atmosferi, ali utisak je jednostavno takav.

Svakako se i ovde može izdvojiti nekolicina boljih priča, na stranu lični ukusi, no i s tim izdvajanjem gotovo da se štiklira 90% sadržaja. A čak i u onim retkim naslovima koji možda nisu u potpunosti po mojim željama nađe se makar neka tako upečatljiva i nesvakidašnja slika koja me natera da zastanem sa čitanjem i najpre je više puta detaljno izanaliziram, a onda sa žaljenjem konstantujem da ja to nikada neću umeti tako dobro.

Pa opet, dok je ovakvih pisaca i ne moram.

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- citat -- čitaoci

Ovo je verovatno boljka svakog pisca početnika, pa ću poveden ovim citatom iz svog romana, reći nešto o tome. Početnik će se obavezno zapitati, Kako to da niko nije zainteresovan za ono što je u njemu nastajalo od rođenja a sad kad je porođeno svakako bi moralo da privuče pažnju svakoga ko uopšte ume da čita.

Realnost poručuje nešto sasvim drugo jer će čak i ljudi koji čitaju mnogo radije čitati bilo kojeg dokazanog i proverenog autora nego nedomišljene i nesigurne početničke korake. Što pre pisac raščisti sa tim, pre može sebi da kaže da je pisac. Jer se ne piše zbog publike, makar i te probne-rođačke, već zato što se oseća potreba da se nešto nezadrživo izbaci iz sebe.

Tom Perota Ostavljeni

Puno je romana o postapokalipsi, ali je malo onih sa ovako jednostavnom a efektnom premisom: šta bi se desilo da odjednom i bez ikakvog objašnjenja nestane nekoliko miliona ljudi?

Odnosno, kako bi se oni koji su ostali nosili s tim? Ima i ovde nihilističkih sekti koje propovedaju nestanak rase, i propovednika, i beba-mesija, i lutanja postapokaliptičnim pustošima, ali je sve to mnogo realističnije i drugačije nego u većini romana slične tematike (čak i u odnosu na Put Kormaka Makartija). Ostavljeni su prevashodno roman o ljudima na razne načine izgubljenim u psihičkim lomovima.

Roman je ekranizovan i Dejmon Lindelof (Lost) je zajedno s Perotom bio zadužen za adaptaciju knjige u HBO seriju. No valjalo bi reći da događaji iz knjige pokrivaju samo ono što je obrađeno u prvoj sezoni, dok je ostatak domaštan i nije ničime ni nagovešten u romanu.

Lično nisam bio toliki ljubitelj serije koliko većina drugih (i koliko romana), a razlog je najpre u tome što su naknadne sezone znatno uspešnije od prve, a one su, mada zaista valjano izvedene, nagovestile i trend psihodelije koji mi nije nimalo drag.

Svakako pročitajte i knjigu i pogledajte seriju jer su u oba slučaja u pitanju nesvakidašnja dela, a samo je pitanje ukusa i senzibiliteta šta će vam se više dopasti.

Knjigu sam čitao na engleskom čim je najavljena serija, tako da ne mogu da svedočim o kvalitetu prevoda, ali budući da Dereta u poslednje vreme jako vodi računa o tome, ne sumnjam da je na nivou.

Henri Džejms Okretaj zavrtnja

Bilo da je u pitanju priča o ludilu ili o natprirodnim zbivanjima, ova novela Henrija Džejmsa spada i među najpoznatije novele ovog autora i među najpoznatije priče o duhovima svih vremena.

Džejms kao jedan od najvećih stilista svih vremena ovo pitanje potpuno obesmišljava jer, kako neko reče, priča ovako izgleda: lepe reči, lepe reči, lepe reči, pojavi se duh, lepe reči, lepe reči, lepe reči, pojavi se duh. I to nije daleko od istine, ali isto tako to ne bi trebalo da ijednog ljubitelje dobre proze i razočara i obeshrabri.

Lično je jednom posmatram na prvi, drugi put na potonji način, a svejedno uvek uživam u magiji unutrašnjih monologa koji proniču u suštinu ljudske duše.

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- citat -- nestrpljivi kursor

Otkad su nastali prvi softveri za pisanje pa do danas, taj nestrpljivi kursor koji čeka nastavak pisanja i frustrira i podstiče. Ne jednom sam napisao sledeću reč te zatim i rečenicu kako bih otklonio njegovo dosadno prisustvo. A kad dođem do kraja a on i dalje treperi, slatko se nasmejem svojoj maloj pobedi nad nerazumnim programom.

Agota Kristof Blizanačka trilogija

Da li postoji neko ko prvi put nije pomislio da je u pitanju pogrešno napisano ime Agate Kristi?

Ova spisateljica mađarskog porekla koja se odrekla svog jezika zarad usvojenog francuskog nema nikakve veze s pomenutom bakom od krimića. Blizanačka trilogija je, na prvu, ratni roman smešten u neimenovni grad na granici neimenovane zemlje.

U središtu sva tri dela su sudbine dvojice blizanaca, koje se neprekidno menjaju. Trilogija je zbog toga mnogo više od ratnog romana zapravo roman ličnosti ili, još tačnije, roman identiteta, odnosno potrage za njim: sve se ovo nakon prvog dela mnogo više pretvori u nekakav predložak za film Dejvida Linča nego u bilo koji znani ratni roman.

Agota piše redukovanim jezikom kao, naprimer, Kormak Makarti ali bez poetizacije. Ima u njenom delu mnogo toga jakog i precizno izdvojenog iz života, ali što se tiče celine, čini se da se malo na tom putu izgubila ili da taj put nije unapred dovoljno isplanirala.