Krimić je odavno
prevazišao zagonetke Agate Kristi i razvio se u raznim pravcima. Ovoga puta reći
ću nešto o spoju krimića i drame, i preporučiti vam tri kvalitetna romana iz te
oblasti.
Megan Abot (Megan
Abbott) je autorka romana Dare Me u
kojem se bavi svetom koji je nama tako dalek koliko i SF o životu na Marsu.
Radi se o svetu srednjoškolskih navijačica. Svetu koji smo do sada viđali samo
usput, kao deo dekora u američkim filmovima (ili serijama) gde su navijačice
kraljice mature, a kvoterbekovi njihovi kraljevi. Ostalo su gikovi koji im se
sklanjaju sa puta. A pošto je Megan Abot, naravno, pripadala potonjima, bilo joj
je naročito teško da se ubaci u glavu neprijatelja. U školu dolazi novi trener,
žena o kojoj malo znaju ali u koju se navijačice smesta zaljube, dok jedna od
njih ne pada pod šarm i u njoj vidi pretnju i konkurenciju. Dare Me nije krimić u tipičnom smislu,
pošto je akcenat na psihološkom stanju tih devojaka i na tome šta su sve
spremne da učine kako bi uspele, kao i o nadmetanju koje se brzo iz sporta
prenese u sve sfere njihovih života. Čisto da ne brinete, ima i poneko ubistvo.
Baš je Megan Abot
na svom tviter profilu pohvalila roman Gravesend
Vilijama Bojla (William Boyle), i mada često te međusobne preporuke pisaca
ne znače ništa, u ovom slučaju je pohvala na mestu. Reč je prvencu, iako se to po
virtuoznosti ne bi reklo. Roman govori o čoveku koji se vraća iz zatvora (gde
je robijao zbog ubistva), i o bratu ubijenog momka koji želi osvetu, ali kad dođe
po nju zatiče nešto neočekivano – čoveka koji je spreman da umre. Roman prati
tri lika, mladu glumicu koja se nakon majčine smrti vraća u rodni kraj i čija
priča najviše podseća na film Yound Adult,
zatim momka koji želi osvetu, i sestrića ubice, zadojenog hip-hopom i iluzijama
o ujaku (reference na epizodu Sopranovih
u kojoj Džeki upada na mafijašku partiju pokera su eksplicitne).
Laura Lipman (Laura
Lippman) je sigurno najpoznatija od ova tri pisca, a po kvalitetu je verovatno
prevazišla i Gilijan Flin (Gillian Flynn). Lipmanova je odavno prestala da se
pita „ko?“, i posvetila se pitanju „zašto?“, tako da se svi njeni romani (naročito
oni koji ne pripadaju serijalu o detektivki Tes Monahan) okrenutiji dramskom i
dekostrukciji američke porodice i malih zločina, kao i njihovim posledicama. U
romanu After I’m Gone nije poenta čak
ni u zločinu. Feliks Bruer je umešan u ilegalne poslove, preti mu zatvor i
on... nestane. Nekoliko decenija kasnije i dalje se ne zna da li je pobegao sa
novcem ili ga je neko ubio, ali njegov nestanak svejedno utiče ne samo na
porodicu koja je ostala bez raskoši na koju je navikla, ali i bez objašnjenja,
već i na mnoge druge koji su bili u vezi sa Feliksom.
No comments:
Post a Comment