Kada Bret Easton Ellis nešto hvali, onda to ne bi smelo da omane. Ovo je još jedna od Palahniukovih knjiga gde nastavlja svoju uobičajenu priču, ovog puta odenutu u horor ruho. Okvir je prilično “smešan” i tipski: drevna uspavanka, koju kada pročitaš nekome, on umre. E sad, kao i uvek tu ima puno ironije, kritike savremenog društva, otuđenosti ljudi, bla, bla, bla...
Pročitao sam u nekim Palahniukovim esejima priču koja leži u podtekstu, odnosno šta ga je to nateralo da napiše ovaj roman. Naime, neko mu je ubio oca, kad su posle uhvatili ubicu, tražili su od Palahniuka da svedoči; morao je da razmisli da li želi tog čoveka mrtvog, da li je za smrtnu kaznu ili ne. Koliko je lako danas ubiti nekoga, ako za to imaš šansu.
Zanimljivi su i eseji na temu tišine, odnosno buke kojom smo preplavljeni u savremenom životu i od koje nikako ne možemo da pobegnemo. Ljudi stvaraju novu buku da nadjačaju neku drugu i tako u krug.
Opšti utisak: da je ovo prva knjiga Chuck Palahniuka koju čitam, verovatno bih bio fasciniran, ovako... ne znam, dobar roman, bolji od većine aktuelne produkcije, pogotovo bestselera, ali... Verovatno bi mi bolje legao da sam ga čitao malo kasnije, pošto sam nedavno pročitao SURVIVOR.
Željko Obrenović
No comments:
Post a Comment