Bili smo na pola puta do Lazarevca, gde je trebalo da imamo zajedničku promociju, kad je Zvonko Karanović pozvao Velju i rekao, "Imam dva super momka, koji su napisali super knjigu" i Velja je rekao, "Zvuči sjajno. Neka dođu u ponedeljak na snimanje." Nema emisije u kojoj nisam bio da promovišem Srpskog psiha, ali ova mi je uvek bila najbitnija. Posle smo otišli u Resavu na svirku i ostali u kontaktu. Mesecima nakon toga su mi ljudi na ulici prilazili i govorili, "E, gledao sam te kod Velje. Super." Povremeno bi mi poslao poruku raspitujući se, recimo, gde da kupi štene maltezera u Valjevu ili bi me pitao šta znam o tom i tom piscu. A hteo je da tuži kurirsku službu što mu nisu doneli moj Koloseum do vikendice. 😀 Planirali smo skorije viđanje, koje smo zbog korone stalno odlagali. I onda ta vest... šteta, baš šteta. Bio je prava enciklopedija rokenrola i živeo je život, reklo bi se, baš onako kako je želeo. Počitaj u miru, dragi Veljo.
No comments:
Post a Comment