SRPSKI PSIHO – Željko Obrenović i Aleksandar Ilić – recenzija – Danica Dabić

Danica Dabić ne samo što je pronašla ovu knjigu u Javnoj biblioteci San Franciska već ju je i pročitala i podelila svoje utiske s nama. Uživajte.

Ovo je žestoko, brutalno, užasavajuće štivo koje će čitalac završiti u nekom momentu, ali mu više neće dati mira. Pisano je jasnim, konciznim, modernim jezikom i teraće da mislite, da se preispitujete, poželite da pročitate ponovo jer možda niste najbolje shvatili zašto…

Poseban je talenat biti glumac pa se stopiti s datim likom i biti uverljiv. A još je veći talenat biti pisac pa roditi lik, disati kroz njega, oblikovati ga u 3D, podariti mu glavne karakterne osobine kojima ga mi vidimo, i one manje uočive koje nam ukazuju na to da niko nije potpuno loš ili jednostavno dobar. Mladi srpski psiho je pametan i kreativan lik. Toliko je načina da se drugom živom stvoru zada bol, da mu se otme život i zametne trag! U glavi kao da mu je šaroliki košmar sa Bošovih slika. On ima društvo, ima devojku koja je oličenje muškog sna, ima i senku koja ga uhodi ali nema kajanja ni za jedno od svojih (remek) dela. Jer, on se gadi. Gađenje prevazilazi gaženjem.

Ništa slično do sada nisam pročitala jer mi nasilje ne leži mada jesam odgledala film ili dva. Ali svakom čitaocu preporučujem da iskoči iz okvira u koje se ušuškao i upusti se u avanturu nepoznatog žanra. Ekranizacija ovog dela mogla bi da se ostvari digitalnom obradom a la “Sin City”. Tako sam ga ja videla tokom čitanja. Muzičkom pratnjom roman već sam obiluje pa tu ne bih imala šta da dodam. Za kraj... Kraj ce vas iznenaditi. A možda i neće?