Šta mislite o autobigrafskim romanima i da li oni imaju pravo da se zovu romanima?
Mnogima će smesta u glavi odzvoniti -- Bukovski. Ali da li je i Konrad imao isti iako neizmerno literarniji pristup?
Večita je polemika da li i koliko autor sebe treba da unese u književno delo. Verovatno i jedni i drugi ekstremisti greše jer s jedne strane književnost nije bez razloga fikcija, a sa druge sve što autor piše, bilo to lično proživljeno ili ne, svakako se opet na neki način prelama kroz njega i njegovo iskustvo, i životno i čitalačko.
Zacelo je mnogo dela gde je teško razdvojiti pisca od naratora, neka su uspešnija od drugih, ali samo pravi majstori su uspevali da izvedu onaj vrhunski trik: da čitalac za sve što je izmišljeno pomisli da je stvarno i obrnuto.
Ja sam se ovim očekivanjima svesno poigrao u Kamenom jezeru na neki metanarativni način i mnogi su mi čitaoci rekli da veruju da je u njemu jako puno autobiografskog dok ja ne bih rekao da ga je više nego u bilo čemu drugome što sam ikada napisao. Svakako je bilo zanimljivo igrati na tu kartu i svesno manipulisati logičnim očekivanjima.
No comments:
Post a Comment