Najbolji filmovi u 2013 (drugi kvartal)

Jack Reacher

Jack Reacher je zasnovan na romanima Li Čajlda i mada su i Tom Kruz i ostatak kastinga prilično promašeni, a režija je mogla biti puno inventivnija, scenario opet hvata nači Džekovog razmišljanja tako da film nije totalni fijasko, barem za ljubitelje knjiga.

Stoker

Stoker je film koji je dobio ozbiljniji tretmant nego što to sama priča zaslužuje, tako da nas Čen-Vuk Park sve vreme laže da gledamo neku ozbiljnu šriču, kada ona to u stvari nije. Opet, film je vizuelno zanimljiv i ima neku atmosferu zbog koje ga vredi pogledati.

Contagion

Soderberg ima taj fetiš ili moć da u filmu okupi više poznatih glumaca nego što je to moguće. A u Contagion ih čak i dobro iskoristi, u smislu da neki za koje zbog glumačke veličine ili barem popularnosti očekujemo da će dočekati odjavnu špicu živi, stradaju na samom početku. Inače, priča je jasna: zaraza, potraga za vakcinom itd.

Iron Man 3

Šejn Blek je čovek o kojem ne treba posebno pričati i u Iron Manu 3 je pokazao da i dalje nije za bacanje. Dobar pripovedač ume da piše sve. Tako je Iron Man 3 jako zabavan, uzbudljiv superherojski film koji stoji rame uz rame sa Osvetnicima.

Laura Lipman: And When She Was Good

And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.

Karton siti (tabla u nastajanju)

Željko Vitorović polako privodi kraju crtanje strip albuma Karton siti čiji scenario potpisujem ja. Bacite pogled kako izgleda jedna tabla u nastajanju.

Najbolje knjige u 2013 (drugi kvartal)

Džo Hil: Nos4a2

Nos4a2 je novi roman Kingovog sina. Već sam podelio svoje impresije njegovim prethodnim romanima, kao i stripom – sve odlično. Za Nos4a2 ne mogu da kažem da je loš, jer nije, ali nekako sam očekivao više. Na momente mi je bila i dosadnjikava, a često mi je nedostajalo pravog uzbuđenja i neizvesnosti.

Loren Bjukes: Zoo City

Ako ove godine pročitate jednu knjigu, neka to bude Zoo City. Loren je prosto razvalila na svakom polju. Ambijent savremene Afrike, na koju je tako savršeno uklopljen blagi SF. Sve kao Brajan K. Von u prozi. Ima nešto u tim ženama piscima koje su bile novinari.

Lorin Bjukas: Moxyland

Moxyland je prvenac Bjukasove koji vuče na poznog Gibsona, dakle na nešto što je više tehno triler nego čist SF. Pisana u prvom licu, ali se pripovedači smenjuju. Zoo City je ipak uspešnija knjiga, ali ni ova nije za bacanje.

Lorin Bjukas: The Shining Girls

The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.

Džulijen Barns: The Sense of an Ending

The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.

Stiven King: Joyland

Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.

Ijan Mekjuan: Sweet Tooth

Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Iron Man 3

Šejn Blek je čovek o kojem ne treba posebno pričati i u Iron Manu 3 je pokazao da i dalje nije za bacanje. Dobar pripovedač ume da piše sve. Tako je Iron Man 3 jako zabavan, uzbudljiv superherojski film koji stoji rame uz rame sa Osvetnicima.

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Željko Obrenović: Talog (strana 43)

Problem sa hranom: otkad sam se prvi put probudila svesna da je Andrej mrtav i kad sam nakon toga danima povraćala, nisam imala potrebu za jelom. Tačnije, potreba je donekle postojala, ali bila je jača fobija od gutanja. Koliko god sam se prisiljavala da barem neki od obroka ne propustim, slabo mi je polazilo za rukom. Svaki zalogaj beskonačno bih premetala po ustima, pretvarala ga u kašu, isisavala sve što je sočno u njemu i najčešće ga pljuvala. Žvakala bih i molila se da se mišići grla razdvoje, da se jezik povuče, i barem neki zalogaj prevali do utrobe. Neko bi rekao da je to vrsta samokažnjavanja. Ne bih imala protivargumente.