Željko Obrenović -- biografija

Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Autor je ro­mana Talog (Booking, 2012.), romana Srpski psiho (Laguna, 2007). Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakulte­tu u Beogradu. Pored pisanja, bavi se stripom i muzikom. Objavio je nebrojano filmskih i književnih prikaza (Gradina, Pressing, Frenzy Spark, UPPS, Fresh McCannov blog, blog City Magazina); strip De­vojka slabog imuniteta objavljen je u antologiji Balkan Twilight. Priča Ko je ubio ljubav i roman Srpski psiho prevedeni su na poljski jezik. Priče su mu objavljivane u Trećem trgu, Emitoru, Trashu, Zborniku radionice za pisanje poezije i proze, Art-Animi, Helly Cherryju... Dobitnik je McCann Ericsonove nagrade za lice meseca, kao i nagrade Ukademije umetnosti na konkursu U potrazi za novom pričom.

Džonatan Letem: Chronic City

Chronic City pripada Letemovoj fazi koja se udaljila od žanra, ali teško da neko ko je bio žanrovac ili voli žanr može potpuno da pobegne. A i zašto bi? Chronic City je zanimljiv roman o čudnim likovima kojima se dešavaju čudne stvari u čudnom gradu, dok tigar, koji je možda i robot, hara gradom, devojka glavnog lika je zarobljena u svemiru. I tako...

Najbolji filmovi u 2012. (treći kvartal)

Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope

Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope je dokumentarac o strip konvencijama kao fenomenu, o svim  tim ljudima i gikovima koji se tu osećaju kao kod kuće i barem jednom godišnje ne osećaju da su čudni.

Pored sjajnih kameo pojava, Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope se bavi i grupicom ljudi koja od konvencije očekuje više od zabave – da se probiju u strip vodama ili na takmičenju u izradi kostima.

Sjajan dokumentarac za sve koji vole stripove.

The Raven

The Raven je film u kom je Edgar Alan Po glavni lik – istražuje ubistva zasnovana na njegovim pričama. The Raven je dobrim delom sniman u Srbiji, ali se to ne vidi.

Ne očekujte neku filozofiju, ali je jako zabavan.

The Tall Man

Autor kultnog filma Martyrs ponovo je uspeo: dekonstukcija žanra na najvišem nivou. The Tall Man izgledao kao horor i laže vas da je horor, ali nije. No, nemojte da mislite da tu ima neka nagla promena žanra kao u Rodrigezovom Od sumraka do svitanja.

The Tall Man je savršeno motivisan.

Džesika Bil je preživela Teksaški masakr, tako da se nismo brinuli za nju. Ali čak je i odabir nje za ulogu „majke“ odličan, baš zbog tih prevarenih očekivanja. Neko otima decu. Pa otme i njeno dete. Samo što...

The Hunger Games

The Hunger Games je solidan film koji je mogao biti bolji. Premisa je odlična ali već viđena i zašećerena. No, glavni problem je što su tu savremenenu gladijatorsku priču mogli više začiniti i uzeti koju stranicu iz Apocalypta kad pričamo o jurnjavi po šumi.

Dosta likova su krokiji koji čekaju nastavke da se razviju. Opet, The Hunger Games je svež film, prestilizovan i nudi puno zabave.

Prometheus

Odgledao Prometheus i zadovoljan sam. OK, uglavnom se svi slažu da vizuelno izgleda sjajno, ali se mahom žale na scenario? Što se mene tiče, Lindelof je napisao inteligentan film u kome se ne trudi da sve nacrta i objasni. Prometheus ide na novo gledanje.

The Dark Knight Rises

Iskreno, nisam mislio da će The Dark Knight Rises biti tako dobar. The Dark Knight je zadao domaći i izgledalo je da ga sledeći film neće nadmašitit. Verovatno i nije, ali je opet sjajan film i savršeno zatvara ovu trilogiju. Jedino nam ostaje da žalimo što sad sve kreće ispočetka. Bez Nolana.

The Dark Knight Rises

Iskreno, nisam mislio da će The Dark Knight Rises biti tako dobar. The Dark Knight je zadao domaći i izgledalo je da ga sledeći film neće nadmašitit. Verovatno i nije, ali je opet sjajan film i savršeno zatvara ovu trilogiju. Jedino nam ostaje da žalimo što sad sve kreće ispočetka. Bez Nolana.

Ko je ubio ljubav – strip

klikni da se uveća

Već nekoliko puta sam najavljivao da radim na nekoliko strip albuma, pa je vreme da se o tome progovori još koja. Prvi album će se najverovatnije zvati Muzej đubreta po istoimenoj priči za koju sam dobio nagradu Akademije umetnosti i koju sam adaptirao u jednu od priča u albumu. Druga priča je Ko je ubio ljubav, iz koje imate priliku da vidite prvu tablu.

Crtež je radio Željko Vitorović, kolor Nemanja Radovanović, scenario ja.

Prometheus

Odgledao Prometheus i zadovoljan sam. OK, uglavnom se svi slažu da vizuelno izgleda sjajno, ali se mahom žale na scenario? Što se mene tiče, Lindelof je napisao inteligentan film u kome se ne trudi da sve nacrta i objasni. Prometheus ide na novo gledanje.

Džejms Elroj: Blood’s a Rover

Blood’s a Rover je završni deo Elrojeve trilogije koja se bavi američkom istorijom kroz prizmu kriminala. Kako Stiven King reče, trebalo bi barem tridesetak stranica da se prepriča o čemu se tu radi i opet se ne bi obuhvatilo ni blizu sve.

Elrojeva proza je ubitačna.

Blood’s a Rover pripada poznoj fazi i mojoj omiljenoj.

TALOG - Željko Obrenović i SUPERMODEL ZA UBISTVO - Verica Vinsent Kol

Novi prikaz Taloga izašao je na sajtu Popboks i to u uporednoj kritici sa romanom Supermodel za ubistvo. Pavle Zelić je uradio odličan posao. Vidi se kad neko zna o čemu piše.

Srpski krimić uzvraća udarac

(Talog, Željko Obrenović, Booking, 2012./Supermodel za ubistvo, Verica Vinsent Kol, Paladin 2012.)

U kratkom razmaku u knjižarama su se pojavila dva romana koji ponosno nose odrednicu koje se mnogi pisci u Srbiji pribojavaju: žanrovski. Talog i Supermodel za ubistvo, svaki na svoj način, donose nešto osvežavajuće u okviru domaćeg kriminalističkog romana, nešto autentično srpsko. Mračno, naravno, ali i uzbudljivo.

Pavle Zelić

Željko Obrenović je ovdašnjim ljubiteljima jednog drugog žanra, horora, poznat po svom prvom romanu Srpski psiho, (Laguna, 2007.) koji je napisao zajedno sa Aleksandrom Ilićem. Verica Vinsent Kol pak iza sebe ima već dva romana, Greh, gnev i grad, (Karganović, 2007.) i Magični teatar ljubavi i smrti (Laguna, 2010.) i bila je dosledna kriminalističkom romanu. Iako su napisali po motivima dijametralno suprotne knjige, zaplet i doslednost žanrovskim obrascima ih izdvajaju i kvalifikuju za zajedničku analizu.

Pripadnost žanru je na stranim književnim tržištima preporuka a ne žig kakvim ga ovde smatraju. Bilo da je u pitanju stari dobri SF ili najnovija izmišljotina po imenu „young adult“, oznaka žanra podrazumeva skoro sigurnu publiku, istaknuto mesto na polici koja nosi odgovarajuću odrednicu, ali i žestoku konkurenciju sa kolegama, da ne pominjemo tek borbu oko prava na eventualne ekranizacije i druge za ovdašnje podneblje i dalje nedostižne ambicije. Naravno da i u žanrovskoj književnosti ima smeća, kao i u glavnotokovskoj uostalom, ali se ovde ono ne može sakriti pod raznim pseudointelektualnim maskama. Horor treba da vas uplaši, ljubić razneži, a krimić natera da se do poslednje stranice pitate „ko je ubica“. Nije baš tako jednostavno, naravno, ali nedostatak visokoumetničkih pretenzija može da bude oslobađajući za pisca kao što se da videti i na ova dva primera.

Obrenović svoj roman smešta među polusvet Beograda, u mračne senke parkića u kojima se diluje smrtonosna droga, naslovni „talog“. Junakinja Jovana po svaku cenu želi da identifkuje onog koji je na podmukao način ubio njenog dečka Andreja i rizikuje mnogo, ne samo svoj već i živote svih bliskih i dragih ljudi da bi u spirali prevare, nasilja i smrti došla do poslednjeg kruga Pakla u kojem je čeka njen lični, vrhovni demon. Prateći klasičan detektivski put, pisac i njegova beskompromisna heroina istovremeno zadiru u teme koje su daleko izvan osnovne potere, a smeo i neočekivan upliv jednog drugog žanra izdvaja ovaj roman iz uobičajenih šablona. Poseban kvalitet Obrenovićeve proze su živi dijalozi i britke rečenice koje imaju zavodljiv ritam, bilo da prate pesničenje ili seks, a na piščevom blogu se može otkriti i koliko ima i stripovskog pristupa u romanu.

Nasuprot mračnom Talogu, Supermodel za ubistvo se odigrava pod sjajem reflektora, u poznatom konceptu „reality show“ emisije u kojoj se grupa atraktivnih devojaka takmiči za prvo mesto i šansu da postanu naslovni supermodel. U industriji koja je poznata po zabadanju noževa u leđa, deluje skoro logično da se neko odvaži i na prenese tu metaforu na bukvalni plan. U trenutku kada jedna od takmičarki nestane, a zatim bude i pronađena mrtva, na scenu stupa tandem privatnih detektiva u sastavu Andrej Avakumović Kum i Alina Gajdabrus. Idući u korak sa Lašonovom Milenijum trilogijom, ovaj par neprilagođenih individualaca ima težak zadatak da se infiltrira u kuću „velikog brata“, a zatim i razbija glavu nad opasnim incidentima koji se gomilaju uprkos svim naporima da zaštite manekenke. Za razliku od Obrenovića koji u jednom trenutku ipak identifikuje počinioca osnovnog zločina kako bi nas pripremio za završni obračun, Vinsent Kol nas ne pušta do samog kraja, davajući ipak šansu promoćurnijim čitaocima da pokušaju i sami da razotkriju celu zaveru.

                Pojedinačno, ali i zajedno, Talog i Supermodel za ubistvo su vredni predstavnici žanra koji trenutno dominara po prodaji u svetu. Da li će u sredini koja uspeh ne oprašta oni biti predvodnici i glas nečeg novog, zdravog i aktuelno relevantnog trebalo bi da odluče ipak čitaoci i niko drugi.