Prošli roman je bio tvoj prvi roman.
Kakvo je to bilo iskustvo za tebe?
Prvi roman je velika stvar. Pogotovo kad imaš dvadeset
četiri godine, koliko sam ja imao. Mislim da je odlično što sam tako mlad izdao
prvu knjigu – i što je ona tako dobro prošla – jer sam ubrzano učio o pisanju,
izdavaštvu, kontaktu sa publikom, pohvalama i kritikama.
Da li
je teže stvarati dalje nakon tog prvog romana zbog očekivanja publike?
Teže jeste baš zbog velikih očekivanja, ali za mene je
pisanje nešto prirodno, tako da se ne opterećujem previše. Svako jutro sednem i
pišem. Sledeće jutro izbrišem ono što ne valja, sredim ono što je za popravke i
idem dalje. Imam sinopsise za narednih nekoliko romana i jedino što mi treba je
vreme.
U
kakvoj je Talog vezi sa Psihom (daj osnovnu priču u dve rečenice), a što je, po
tvom mišljenju, takva literatura slabije zastupljena kod domaćih autora?
Talog i Srpski psiho nisu u preteranoj vezi, osim toga
što se bave talogom ljudskog društva, marginama, mračnim stranama. Talog je
priča o mladoj devojci koja istražuje smrt svog verenika, kreće se od sitnih
beogradskih dilera, do tajkuna koji je gotovo pa onostrani entitet. Roman je
pisan u prvom licu ženskog roda, što nije tako često a ni lako. Domaći autori
su i dalje mahom ostali na nekim klasičnijim piscima i epohama, što nužno nije
ništa loše, ali lično verujem da treba ići dalje, otkrivati nova prostranstva.
Mislim da za pisca nije dobro da se vraća nazad.
Zašto
vezuješ multimedijalne sadržaje – trejler, strip, animaciju – za knjigu i njenu
promociju?
Smatram da se granice između pisane reči, filma, stripa i
drugih vrsta umetnosti sve više brišu. Mislim da je logično da se knjiga
promoviše na vizuelan način, jer će potencijalnom čitaocu stvoriti predstavu o tome
šta ga očekuje, a neće mu pokvariti uživanje. Ljudi su uglavnom vizuelna bića i
bolje reaguju na vizuelne nadražaje. A opet, kada kupe knjigu i sednu da
čitaju, tu samo njih dvoje: čitalac i knjiga. I tako će biti doveka. Trejler za
Talog je urađen bolje od većine trejlera za romane ne samo kod nas već i u
svetu. Za to sam zahvalan Željku Vitoroviću koji se pobrinuo za vizuelni deo i
Nedeljku Jevtiću koji je režirao trejler.
Ko su
tvoji čitaoci, (stariji, mlađi, poklonici savremenog ili ne, dame ili muški
svet..) i
kako reaguju na tvoja dela, kakvi su im komentari, šta priželjkuju na
književnoj sceni i koliko uspevaš da odgovoriš njihovim potrebama...
Neko
bi verovatno pretpostavio da je moja publika isključivo mlađa i pogrešio bi.
Ako je suditi po raznim mejlovima koje dobijam, publika Taloga je šarenolika.
Moguće da je uglavnom mlađa, ako mlade smatramo sve do četrdeset godina, ali
iznenadili biste se koliko ima i onih od šezdeset godina. Istina, oni u romanu
pronalaze druge stvari, ali to nije ni bitno. Važno je da svako u Talogu pronađe nešto za sebe. Kad
pišem ne razmišljam o reakcijama publike jer to je opasna klopka. Trudim se da
napišem roman koji bih ja rado čitao. Sticajem okolnosti, izgleda da se to i
publici dopada.
Kakvi su ti dalji planovi?
Radim
na novom romanu. Završio sam scenarije za nekoliko strip albuma – neki su već
nacrtani i trenutno su na kolorisanju, tako da bi trebalo uskoro da budu
kompletirani. Pored romana pišem i priče – nedavno sam dobio nagradu Akademije
umetnosti za priču Muzej đubreta.
Trudim se da svaki dan uradim nešto što je u vezi sa pisanjem, redovno održavam
blog.
No comments:
Post a Comment