Sound of Noise

Sound of Noise je film kakav ne gledate svaki dan. Zato što ima genijalnu ideju. Krivci su Šveđani. A ideja Sound of Noise je sledeća: grupa frustriranih muzičara koja je besna što na svakom koraku čuje užasnu muziku odluči da gradu priredi nesvakidašnji Koncert za grad i šest bubnjeva.

Dakle, oni kao anarho-teroristička grupa upadaju na razne lokacije i u ilegalnim operacijama koriste „instrumente“ koji im se nađu pri ruci.

Bez reči sam.

Nagrada – U potrazi za novom pričom

Akademija umetnosti je pre nekog vremena raspisala konkurs za kratku priču pod nazivom U potrazi za novom pričom. Uslovi su bili da priča nije preduga, da je u dijalogu i da nema previše likova. Poslao sam svoju i osvojio drugo mesto.

U pitanju je novčana nagrada u vrednosti od 10000 dinara.

Lepo.

Idemo dalje.

Cold Dog Soup

Već sam pisao o sjajnom romanu Stivena Dobinsa. Taj roman me je naterao da potražim i neke filmove koji su rađeni po njegovim delima. Cold Dog Soup je prvi koji sam našao. A postoji i francuska adaptacija istog romana.

Cold Dog Soup je nešto što ne možete ni da zamislite. Ovoliko se nisam zabavio sto godina.

Znate one filmove sa mrtvacem (Vikend sa mrtvacem, Nevolje sa Harijem, pa i, što da ne, Mrtav ladan). E ovo je slično, ali sa psom. Luda luda vožnja.

BREAKING BAD: (Prepo)rođen loš

Volter Vajt je prekvalifikovani profesor hemije uhlebljen srednjoj školi, sa mlađom ženom, sinom tinejdžerom koji ima serebralnu paralizu; u stalnim je problemima sa nedostatkom novca... Saznaje da ima rak i da mu nije puno ostalo. Da bi obezbedio porodicu, Volter se udruži sa svojim problematičnim bivšim učenikom, Džesijem Pinkmanom, i počne da proizvodi najčistiji kristalni met ikad viđen. Čeka ga sukob sa, najpre, sitnim dilerima i prskotinama kojima je met popio mozak, zatim sa mnogo ozbiljnijim igračima, sve do meksičkog kartela.

Breaking Bad je serija koja počinje in medias res i koja ne gubi vreme. Već u prvih nekoliko minuta pilot epizode, saznaćemo sve što je potrebno da odlučimo da li je ova serija za nas. Vins Giligan, šouraner, je talentovani scenarista koji nam daje sočnu, dobro napisanu priču sa likovima do kojih nam je stalo.

Iako se odmah vidi o čemu je serija i u kom smeru ide, Breaking Bad ima više iznenađenja nego što to bilo koji gledalac može i da sanja. A najlepša iznenađenja nisu samo neočekivani tvistovi i klifhengeri. Genijanost leži, recimo, u momentu kad se Volter izleči od raka, a pri tom je već zaradio dovoljno novca i može da prekine svoju tajnu karijeru. Može?

Volter, sada već fizički jako transformisan, obrijane glave, opasnog pogleda. Žena je na poslu, sin u školi. Više ne proizvodi kristalni met. Pokušava da živi svakodnevicu. Lista časopis. Ne ide. Upali TV, ne ide. Ustane. Sedne. Ne ide. Uzima telefon. I sigurno ne zove suprugu.

Nema nazad kad jednom zagazite u tu reku. Ona vas trajno izmeni, uzme pod svoje. Učini vam se da je sve što ste do sada živeli bio neki poluživot. Osetite moć i adrenalin. Postanete sve ono što vam je život zapravo namenio.

A Volter je, pri tom, bio uveren da je već propustio priliku da ostvari svoj život. Njegovu priču ćemo saznati kroz ekonomične flešbekove koji su vezani za trenutne događaje u njegovom životu. Talentovani hemičar, sa devojkom koja ga potpuno razume i voli i prijateljem za kog bio dao bubreg. Zajednička firma u zametku, uglavnom vođena Volterovim idejama. A onda sve krene kako se nije očekivalo. Ili možda jeste?

Voltera zatičemo u drugom pokušaju života i gledamo ga kako se pronalazi tek u trećem, najekstremnijem. Kao proizvođač droge, ubica, čovek sa tajnama većim od planine. I dalje u pokušaju da balansira dva života: život porodičnog čoveka, dobrog muža i dobrog oca. I opasnog igrača u svetu narkotika. Granica se lagano briše, dok potpuno ne nestane.

Ipak, Breaking Bad nije serija samo o Volteru Vajtu. Harizmatični Džesi Pinkman će gotovo oteti šou. Sušta suprotnost Volteru, tip koji ne laže sebe, prihvata to što jeste i uživa u svakom trenutku. Ali nemojte misliti da će u početku sitni diler i narkoman postati samo krupniji diler i veći narkoman.

Da se razumemo, mi Voltera ne volimo, nije nam simpatičan, pun je lažnog morala, često učini nešto što se ekstremno kosi sa svim onim što propoveda. Ali Džesija volimo. Jer je iskren. U svakom svom postupku i reakciji. A trenutak u kom se Džesi odvaja od hodajućeg klišea je njegova žrtva – preuzimanje krivice mlađeg, „finog“ brata. Trenutak kad Džesi ruši poslednju šansu da obnovi vezu sa roditeljima. Crna ovca u finoj porodici koja ga je na kraju odbacila, ne mogavši da trpi sramotu i nova razočaranja. Ta scena nam takođe pokazuje i urođeno „loše“ u ljudima i koje ne može da nestane koliko god se porodica porodica trudila. Mislim, naravno, na Džesijevog brata.

Ne bi trebalo prevideti da je Volterov pašenog, Henk Šreder, DEA inspektor. Dakle, neko ko juri Voltera a da to ni ne zna. Simpatičan lik kog neprestano blamira supruga (Meri Šreder) kleptomanka, sušta suprotnost rođenoj sestri.

Skajler Vajt, Volterova žena, i sin Volter Vajt Džunior, u početku kao da su tu samo da budu suprotnost drugom svetu. No, vremenom Skajler dobije zanimljivu poziciju i počini prekršaj koji je prevodi na drugu stranu, a onda i zvanično postane njen deo. Volter Vajt Džunior, opet, čini se ima ulogu koju i Entoni Džunior u Sopranovima – da nervira ćaleta samim svojim postojanjem. Hodajuće razočaranje, živi dokaz neuspeha i Volterove prvobitne neostvarenosti.

Negativci su tek priča za sebe. Samo o Gasu mogao bi se napisati tekst duplo duži od ovoga. Ipak, trebalo bi nešto ostaviti i kao iznenađenje. Breaking Bad je serija koju ćete gledati dok vam se dlanovi znoje i nećete želeti da se završi. A kad se završi, počećete ispočetka.

Before Watchmen: Comedian

Što se mene tiče – odličan. Azarelo, nedostajao si nam. Nedostajale su nam tvoje igre rečima. Nedostajao nam je tvoj noar.

Plus, sad stvarno znamo šta se desilo sa Merilin Monro.

Džilijen Flin: Gone Girl

Već nekoliko puta sam iskazao svoje oduševljenje ovom književnicom. Još od prvenca koji je neverovatan i drugog romana koji je za mene na neki način bio iznenađenje. A sada evo i trećeg romana, koji je opet po strukturi bliži drugom.

Gone Girl je priča o mužu i ženi, ispričana u naizmeničnim poglavljima u njihovim prvim licima.

Žena je nestala, svi okrivljuju muža. A tu je i njen dnevnik koji, po svemu sudeći, navodi njega kao krivca. Osim što u Gone Girl ništa nije tako jednostavno. Gilijen Flin vlada strogom strukturom romana i ponovo pokazuje da ume da ispriča novu priču.

Livid

Livid je priča o devojci koja neguje stare i bolesne ljude. Novi posao je odvodi u gotovo pa dvorac žene koja ima sto godina, bila je slavna profesorka baleta, a sad je već godinama u komi, a priča se da u kući krije blago.

Devojka sa dečkom i bratom reši da usred noći svrate i potraže blago.

Livid je arđentovski film. Toliko je sjanih scena i ideja da se to ne može opisati. Ne sećam se kad sam se poslednji put tako naježio. Jedina mana je što je previše pretenciozan, pa mu nekoliko ideja nije bilo dosta. Nego su hteli još. Tako da na kraju nije sve baš skockano, jer je previše toga. Ali, verujte, to vam neće umanjiti uživanje u Lividu, jer to nije ta vrsta filma.

Talog – beogradska promocija

Beogradska promocija Taloga održana je 14. 06. 2012. u Supermarketu. Veče je otvorila violinistkinja Angelina Milićević koja je izvela pesmu Toxicity benda System of a Down. Zatim je urednica Emina Peruničić iznela utiske o Talogu, kako je rukopis došao do nje i kako se stvar dalje odvijala.

U nastavku večeri razgovor sa mnom vodio je Dule Nedeljković (Mamurluk) i u opuštenoj priči proveo me kroz razne teme, od onih koje se tiču pisanja Taloga, preko pisanja uopšte, čitanja, statusa knjige u savremenom društvu, romanu kao jedinom načinu slobodnog izražavanja danas, budućnosti i e-knjigama.

Na promociji Taloga su prisustvovali: Marko Pišev (talentovani pisac Fotofobije), Aleksandar Mandić (autor trilogije Kopilad bogova), Goran Skrobonja (Čovek koji je ubio Teslu), Dušan Mladenović (jedan od najvećih naših poznavalaca stripa), Pavle Zelić (strip Družina Dardaneli), Vladimir Petrović (režiser filma U redu, pobedio sam) kao i Aleksandar Ilić (druga polovina Srpskog psiha). Na promociji je bio i prvi srpski doktor horora Dejan Gul Ognjanović, koji je došao čak iz Niša.

Uz kupljene knjige, posetioci su dobili i Talog majice.

Pošto priči nikad kraja, ekipa se posle preselila u kafe u kom je razgovor nastavljen. A potom u Krug na svirku.

Sveopšti utisak je odličan. Atmosfera je bila odlična, razgovor inspirativan, ekipa sjajna. Zahvaljujem se svima koji su došli, kao i Bookingovom timu, tako i osoblju Supermarketa.

Idemo dalje!

Get the Gringo

Get the Gringo je novi film Mela Gibsona. Neverovatno je koliko Get the Gringo ima šarma i kakvo uživanje nudi. Već uvodna scena jurnjave na granici (bukvalno) pokazuje da ćete prijatno provesti veče.

Get the Gringo je noar sa komičnim elementima. A priča je o lopovu koji završi u, ehm... neobičnom meksičkom zatvoru i tamo stiče poznastva, ali i neprijateljstva.

Gibson u hodu rešava probleme, a sva rešenja su genijalna. Kako rekoše u South Parku: On ume da postavi priču.

Get the Gringo je jedan od boljih filmova ove godine.

Napred: Talog u Valjevu

Novo lice i novi žanr

U Matičnoj biblioteci održana je promocija tek izdatog romana Talog autora Željka Obrenovića koji se na književnu scenu vinuo naslovom Srpski psiho. Ostoja Prodanović urednik serijala Zavičajni krugovi Matične biblioteke, za mladog sugrađanina kaže da je atipični pisac jer se u njegovom stvaranju jasno vidi uplivavanje novih žanrova, pa pred publikom imamo kombinaciju kriminalističko-detektivskog i fantastičnog romana, ispripovedanog na klasičan način. Autor Taloga kaže da se u ovom romanu vraća klasičnijem načinu pripovedanja jer je hteo da napiše pravi roman, a brutalnost, koja odlikuje okosnicu pripovedanja u prethodnom štivu, znatno je otupeo i uveo višeslojnost jake, dominantne priče i likova koji nose savremen roman i određuju žanr.

„Mislim da više nije toliko ni bitno kom žanru delo pripada, niti kojoj epohi, mislim da se knjige danas razlikuju, kao što su se uvek i razlikovale, po tome da li su dobre i da li nalaze čitaoca ili ne. Dobra knjiga ima hiljadu mana, a loša samo jednu – loša je. Ne smatram da sam izmislio toplu vodu, niti da svojim pisanjem donosim nešto tako novo, ali isto tako ništa vas ne ograničava ni ako birate klasičan način pisanja i strukturu romana da stvorite nešto novo i sveže“, kaže Željko Obrenović, koji se od samog početka pisanja okrenuo žanrovskim motivima koji su na različite načine prepoznatljivi i u njegovim pričama i u romanima.

Zanimljivost u ovom romanu Željka Obrenovića jeste da je čitava priča pripovedana u prvom licu ženskog roda, pa je štivo po autoru moralo da bude dvostruko ubedljivije napisano kako bi čitaoci poverovali u ovu fantastično-krimi priču kojom se razrešava jedan zločin. Pored pisanja, Željko Obrenović se bavi stripom i muzikom, a na svom blogu je sebi zadao zadatak da prokomentariše svaki film i knjigu kojima posveti vreme. Na taj način on aktivno koristi nove medije koji treba funkcionalno da približe pisca i čitaoce. Kako je radnja oba romana koje potpisuje jedan Valjevac smeštena u Beograd, a itekako je svestan da manja sredina daje onaj neophodan stvaralački mir, Željko Obrenović je odlučio da priču svog sledećeg romana, na kome radi, vrati baš u Valjevo.

Izvor: Napred

Talog u Valjevu

Izvor Ugradu.info 

U ponedeljak 11. juna u prepunoj sali valjevske biblioteke Ljubomir Nenadović održana je promocija novog romana Valjevca Željka Obrenovića (Talog, Booking, 2012.). Razgovor sa autorom vodio je Ostoja Prodanović i koristeći oblik dijaloške forme, razgovarao je sa piscem o novom romanu, popularnoj kulturi, prevodu Željkovog prethodnog romana Srpski psiho na poljski jezik, savremenim načinima promovisanja i pisanju uopšte.

 Ako je suditi prema broju posetilaca, broju mladih ljudi u Talog majicama, kao i po broju knjiga koje je autor potpisao, reklo bi se da publika odlično reaguje na modernu kriminalističku prozu koju Talog obećava.

Gost večeri bila je violinistkinja Angelina Milićević koja je izvela svoje viđenje pesme Toxicity benda System of a Down, a posetioci su takođe bili u prilici da uživaju i u trejleru za roman za koji su se pobrinuli slikar i strip crtač Željko Vitorović i režiser Nedeljko Jevtić.

 „Talog je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive.”

Željko Obrenović: Talog (promocija)

U četvrtak, 14. juna u 20 sati u Supermarketu (Višnjićeva 10 u Beogradu) biće održana promocija knjige TALOG, bookingovog autora Željka Obrenovića. Čitaoci će moći da se druže sa ovim underground autorom i da kupe knjigu po promotivnoj ceni.

Promociju će otvoriti mlada violonistkinja Angelina Milićević, a mini-koncertom će je zatvoriti Mirko Luković, frontmen grupe Rare.

Frensis Ford Kopola: Twixt

Hm, da nisam znao da je ovo Kopolin film, teško da bih to pretpostavio. Takođe, da ovo nije Kopolin film, teško da bih mu tražio opravdanja.

Opet, lepo je videti da se Val Kilmer vratio na platno. A i Twixt sam po sebi nije negledljiv. Mada neprestano balansira između horora, komedije, parodije... i prekratko traje da bi sve to dobilo neki smisao.

Twixt je priča o nekom B Stivenu Kingu koji svrati u gradić gde se dešavaju neobična ubistva i odluči da napiše knjigu o tome, uz pomoć nametljivog šerifa. Početak je još i najbolji, pogotovo uvodna scena sa narativom.

Pogledajte, ali ne očekujte previše (čak je i pojava Edgara Alana Poa previše banalizovana).

Piter Feris: Last Call for the Living

Sve više je poznatih pisaca koji su nam podarili dostojne naslednike. I to ne samo naslednike kao autore na koje su uticali, već prave naslednike. Svoju decu. Za sada je najuspešniji i najbolji sin Stivena Kinga – Džo Hil. Ali tu je i sin Džona Le Kare – Nik Harkavej.

Sada im se pridružio i Piter Feris, sin Džona Ferisa po čijoj knjizi je De Palma snimio Furiju.

Last Call for the Living je južnjačka gotika koja se bavi pljačkom i njenim posledicama. Teži mejnstrimu i na neki način ga i dotiče. Teži Kormaku Makartiju i na neki način ga dotiče.

Ali, iako je Last Call for the Living solidan prvenac, mlađani Feris ima još da uči. Pripovedanje je solidno, no kao da Feris nije mogao da se odluči za određene fokalizatore, pa je reč davao skoro svakom u romanu. Čekamo novu knjigu.

Željko Obrenović: Talog (Revija Kolubara -- recenzija)

ŽANROVSKI ROMAN ŽELJKA OBRENOVIĆA

            Posle romana „Srpski psiho“, koga je ostvario zajedno sa Aleksandrom Ilićem 2007. godine, Valjevac Željko Obrenović je, ovoga puta samostalno, objavio roman „Talog“. U „valjevskom književnom slučaju“ ovaj autor će verovatno biti upamćen ne samo kao stvaralac sklon inovacijama, eksperimentu i igri, već i kao izvorno žanrovki pisac kriminalističko-fantastičke provenijencije i tragalac za novim, potcenjenim  mogućnostima književnosti i umetnosti kao takvih. I dok je poetika „Srpskog psiha“ išla za totalnom tematskom  i kriminalističkom radikalizacijom i destrukcijom, dotle se „Talog“ vraća  u tematski i psihološki umerenije i manje bizarne okvire. Nivo radikalizacije, ali sa njim i nivo filozofičnosti u testiranju ljudskih destruktivističkih koncepcija ovde značajno opada, što govori da Obrenović još traga za svojim optimalnim estetskim modelom i književnim izrazom, koji su i bez toga  dostigli značajnu meru zanimljivosti i estetske veštine. Nama ostaje da iz privilegovane pozicije njegovih sugrađana pratimo te mene, promene i eksperimente, i uživamo u njihovim živopisnim i uspešnim modalitetima i formama.

            Moderni žanrovski roman ove vrste nije opredeljen za  lirsku, niti filozofsku datost života ili sveta, niti za zone moralnih opredeljenja, odnosno dilema, čak bi se moglo reći da ih prezire kao pretenciozne i svodi se na pojedinačnost priče i značenja. Gorivo te nove, nekad marginalne i efemerne literature, promenjene i redukovane senzibilnosti, nisu društvena ili moralna filozofija, već konkretna, pojedinačna, neuniverzalna  priča: horor, kriminalistička, detektivska, ili slična. I „Talog“ je upravo to: jedna detektivsko-kriminalistička i fantastična storija u kojoj junakinja Jovana, tragajući za ubicama svoga dečka Andreja, nailazi na fantastiku natprirodnih fenomena i moći, kombinovanih sa hororom patološkog, rodoskrvnog i kriminalističkog. Težeći da svojoj sestri Mariji, sa kojom je u incestuoznoj vezi, produži život, Gabrijel, centralni negativni princip ovog literarnog zdanja,  poseže za serijom ubistava dvadeset trogodišnjih devojaka, čiju životnu energiju, posebnim fantastičkim postupkom pomoću čudotvornog staklenog srpa, prenosi u nju.  Tako se u bizarnoj verziji obnovljenog mita o monstrumu-humanisti i patološkoj ljubavi, stavljenoj u središte zločina, odnosno zlodela, formira ambijent romana koji će se iskoristiti da se u njega uvedu dileri, ratovi u Bosni i Hrvatskoj, telepatija, vidovnjaštvo, fantomi sa staklenim srpom Apokalipse, ambijent beogradskih kafana i podzemlja, gatare, seanse, seksi arsenali i šopovi, alkohol, droga, nikotin, sleng, muzika i zabava, ali isto tako i  snovi, vizije, halucinacije, ubistva, fantastika, kompjuteri, internet, virtelni svetovi, naučna fantastika i slično. Intrigantna priča kao srdište ovde za svoj fokus ima famu o čudotvornom apokaliptičnom staklenom srpu u formi famozne drobilice kostiju žrtava, odnosno patološko-incestuazni fokus oko brata i s njim zatrudnele sestre kao udaljenu i destruisanu asocijaciju na hrišćansku mitologiju, odnosno arsenale natprirodnosti, čudotvornog, demijurškog i bogorodičnog u jednom obrnutom poretku i nakaznom izdanju.  Ne prezajući ni od čega i težeći samo da proizvede čitalački magnetizam, odnosno uspeh, ova poetika mami svojom slobodom i nesputanošću i na momente osvaja i stvara nove životne i senzibilne prostore i mogućnosti, kao i svaka autentična umetnost.

            Polazeći od postulata da svako umetničko delo svoj estetski legitimitet ostvaruje na planu poetike, odnosno estetskih sredstava ili načina na koji se u estetskom smislu konstituiše i ostvaruje, jasno je da „Talog“ te uslove ispunjava, uprkos nedvosmislenih predrasuda o žanru, njegovim posebnostima i nedvosmislenim ograničenjima. Pokazalo se da u  estetskom smislu izbor bizarnog i efemernog, umesto dubinskog i uzvišenog diskursa, ne mora biti hendikep. Uostalom, setimo se samo fenomena estetike ružnog, pa će nam i estetika bizarnog postati dovoljno legitimna. U tom smislu moguće je posmatrati i sistem motivacije u „Talogu“  koji je, izuzimajući fantatstičke partije, po pravilu realistički i konvencionalan. Svet, emocije i sistem vrednosti Jovana doživljava uglavnom konvencionalno i upravno, a njeno ljubavno vezivanje za Borka, svega nekoliko dana posle smrti prethodne „velike“ ljubavi,  može se uzeti kao posledica posebne promene emotivnog registra žanra, odnosno novih generacija izmenjene senzibilnosti i svetonazora. Fantastika kod Željka Obrenovića nema ulogu suštinskog i integralnog modifikatora svekolike tekstualne građe, već je ona pre samo parcijalni i funkcionalistički  momenat, onaj koji će zadiviti, iznenaditi i pridobiti čitaoca. Glavni tok i osnovna poetička supstanca njegovog motivacijskog sistema je realistička, odnosno konvencionalna konstanta, kako po shvatanjima, tako i po izvedbi, odnosno sredstvima. Područje u kom se osećaju razlike, jeste bizarnost i efemernost teme, specifičan jezički sklop, odnosno sleng,  izmenjena generacijska senzibilnost i doživljajnost te, najzad,  ambijenti koji podrazumevaju virtuelnost, halucinantnost, drogu, vizije, internet, oružje, nasilje, seks, kriminal, izmenjene ideale i etiku.

Kod Željka Obrenovića moguće je, dakle, govoriti o novom književnom idealu, novoj estetici i novom žanrovskom usmerenju, odnosno preobražaju dojučerašnjih marginalnih i efemernih formi u vodeći književni tok. On, svakako, može postati doajen u ovom i ovako odabranom usmerenju i profilu i postati njegov rodonačelnik, s obzirom na njegove ambicije, kapacitete, obrazovanje, uvide, usredsređenost  i talenat. Slučaj Zorana Ćirića, NIN-ove nagrade i romana „Hobo“ uveravaju da su se u književnom svetu stvari definitivno promenile, kao i čitav svet oko nas, bez obzira kome to bilo po volji, a kome ne. U tom smislu estetika detektivsko-fantastično-kriminalističke  priče, o kakvoj je i ovde reč, donosi pred čitaoca sve kvalitete ovog žanra o kojima govori i Stanko Lasić u svojoj „Poetici kriminalističkog romana“:  napetost, neizvesnost, intelektualnu igru, logičke zagonetke, zavaravanje, preokrete, izlete u nemoguće i fantastiku, uzbuđenje, imaginaciju, iskušenja, izazove, moralnu i emotivnu revolucionarnost ili bezosećajnost, demonizam, granične zone i situacije... Sledstveno tome stiču se uzbudljive mogućnosti stalne promene osumnjičenih, gde se izbor može ticati svih, uključujući i glavne junake, pa im same žrtve Andreja, itd. Komplikovana i isprepletena intriga kao poetičko središte žanra u tom smislu je neiscrpni rezervor i estetskog užitka, kao posledica evidentne autorove umetničke veštine. Tako posmatrano, Valjevo je nesumnjivo dobilo jednog novog, zanimljivog i žanrovski samosvesnog pisca, ali i novu književnu činjenicu, pa i pojavu, čije će dalje praćenje biti veoma zanimljivo. Nije da Valjevo i ranije nije imalo (skrivenih) autorstava iz različitih žanrovskih zona, ali nikad ovih kapaciteta, samosvesti i filozofije. Zato se bez sumnje, nalazimo na pragu nove književne i umetničke događajnosti, čije odvijanje  ćemo pratiti „uživo“. Dijalektika ne pravi izuzetke.

Ostoja Prodanović

The Raid

The Raid je akcioni film koji ste oduvek sanjali. Poštuje sva pravila i konvencije žanra, ali ih istovremeno krši na nekim jakim mestima i to na najmanje očekivani način.

Priča u The Raid je o timu specijalaca koji upadaju u zgradu prepunu kriminalaca sa namerom da je očiste. A onda ispadne da to nije tako lako. I da nije sve kao što izgleda.

Bolje na vreme iskokajte kokice, jer nećete imati vremena za pauzu.