Sunday, October 29, 2006

REČ-DVE O:

Muzika:
Bili smo na koncertu Morbid Angel i fenomenalno se proveli. Nisu svirali ništa sa poslednja tri albuma, tako da smo videli uživo njihove najbolje pesme. Svaka čast. Još uvek sam pod utiskom, pa se u winampu često čuje DOMINATION. Inače, ovih dana vrtim Edu Maajku, novi Tool (koji je dosta, dosta dobar. “Vicarious” im je, otprilike, jedna od najboljih pesama. Ikad!); Slipknot - “Vol3-The Subliminal Verses” (njihov album koji najviše volim. Odličan spoj brutalnosti, tehnike i melodije.); Fear Factory – “Archetype 2004” (nije kao stari albumi i liči na dosta novih bendova koji su inspirisani upravo Fear Factory, al' drži se), Marchelo – “Puzzle Shock 2006” (Dobar je Marčelo, nastavio je svoju priču i na ovom albumu, sada dosta zrelije); Suid – “Drama koja se šunja sama” (ovo mi je bilo otkrovenje. Suid je ubedljivo najbolji hoper kod nas, odlični tekstovi: dosta autopoetike; originalan stil sa dosta džeziranja u harmonijama).

Stripovi:
PREACHER-a (odlični likovi, dobra priča, iako suviše razvučena, zanimljivi dijalozi – tarantinovski; crtež na momente solidan, uglavnom: funkcionalan); onda, Neil Gaiman & Dave McKean – “Mr Punch” (crtež na momente fantastičan, na momente... fantastičan. Šta god da je Gaiman ovde pisao, meni ne bi smetalo pred ovakvih slika. Ni priča nije loša.); Neil Gaiman & Dave McKean – “Violent Cases” (crtež je opet fenomenalan, a priča je bolja nego u Mr Punch). Sad sam ščepao Ultimate Spider-man i X-men i fasciniran sam, pogotovo X-menom. Crtež ubija, a priča je... uh, samo kad vidim kako je to pažljivo pripovedano, na tako malo prostora daje se tako puno... pa niz reminiscencija na sve živo. Otkrovenje.)
Željko Obrenović

1 comment:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...