BLOCK OUT

Petak, 27. oktobar
SKC, Beograd

Stižemo na koncert. Predgrupe (Histera i Follower) su završile sa svirkom – trenutno praše Bjesovi. Probijamo se kroz masu. Atmfosfera je odlična. Zvuk je solidan, iako malo probija. Ne znam sve pesme koje sviraju. Pevač izvede na binu tipa u košulji i džemperu, koji u pavleaksentijevićskom duhu otpeva “Himnu kosovskih junaka”... odlazimo da se ne vratimo... Na pola pesme, pevač Bjesova podigne bas gitaru iznad glave i počne da je lupa o pod. Parčići lete na sve strane. Iako je muzika preglasna, svaki udar se savršeno čuje... možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja ne znam više da se smejem... Masa je u ekstazi.

Konačno, Block Out... reči nisu važne, očima se kaže... Svako moje strahovanje sada prestaje, oni zvuče neverovatno! ...vertikalno gledano, ja sam prokleti ateista, Bog mi je svedok to je istina... Nikola svira midi gitaru, stvara puno neobičnih zvukova i efekata. Odlična psihodelija. Vokali koji se prepliću, distorzija, kontrolisana mikrofonija. Smenjuju se crveni, plavi, ljubičasti snopovi svetlosti na bini... ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo, sad ih imamo troje i volimo k'o svoje... Najbolje ozvučen bubanj koji sam ikad čuo kod nas. Mita je neverovatan na bini: sam taj njegov pogled, pokreti, izraz lica... glas... sve što radim, radim protiv sebe... Riba iza mene vrišti tako glasno da probija kao sa lošeg zvučnika. Neko prska pivom. Pokušavam da napravim snimke benda na bini. Sviraju “Deponiju”, koju ja nešto i ne kapiram, pa odem po pivo. Posle se čuje “Neki moji drugovi” i to je malo bolje… neki moji drugovi su imali seljačke svadbe (indeed)... “SDSS” i “Godinu sirotinjske zabave” sviraju kao jednu pesmu, kombinujući njihove delove… zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš... ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo...

Tu je negde kraj.

Očekujem bis: “Zvezdane staze”, ali ništa od toga. Svetla se pale; ljudi trepću, žmure, lagano mile niz stepenice… crteži i humoreske menjaju mi stil, moj glas danas odlazi u manastir.

REČ-DVE O:

Muzika:
Bili smo na koncertu Morbid Angel i fenomenalno se proveli. Nisu svirali ništa sa poslednja tri albuma, tako da smo videli uživo njihove najbolje pesme. Svaka čast. Još uvek sam pod utiskom, pa se u winampu često čuje DOMINATION. Inače, ovih dana vrtim Edu Maajku, novi Tool (koji je dosta, dosta dobar. “Vicarious” im je, otprilike, jedna od najboljih pesama. Ikad!); Slipknot - “Vol3-The Subliminal Verses” (njihov album koji najviše volim. Odličan spoj brutalnosti, tehnike i melodije.); Fear Factory – “Archetype 2004” (nije kao stari albumi i liči na dosta novih bendova koji su inspirisani upravo Fear Factory, al' drži se), Marchelo – “Puzzle Shock 2006” (Dobar je Marčelo, nastavio je svoju priču i na ovom albumu, sada dosta zrelije); Suid – “Drama koja se šunja sama” (ovo mi je bilo otkrovenje. Suid je ubedljivo najbolji hoper kod nas, odlični tekstovi: dosta autopoetike; originalan stil sa dosta džeziranja u harmonijama).

Stripovi:
PREACHER-a (odlični likovi, dobra priča, iako suviše razvučena, zanimljivi dijalozi – tarantinovski; crtež na momente solidan, uglavnom: funkcionalan); onda, Neil Gaiman & Dave McKean – “Mr Punch” (crtež na momente fantastičan, na momente... fantastičan. Šta god da je Gaiman ovde pisao, meni ne bi smetalo pred ovakvih slika. Ni priča nije loša.); Neil Gaiman & Dave McKean – “Violent Cases” (crtež je opet fenomenalan, a priča je bolja nego u Mr Punch). Sad sam ščepao Ultimate Spider-man i X-men i fasciniran sam, pogotovo X-menom. Crtež ubija, a priča je... uh, samo kad vidim kako je to pažljivo pripovedano, na tako malo prostora daje se tako puno... pa niz reminiscencija na sve živo. Otkrovenje.)

Željko Obrenović