Glavnom junaku našeg romana, koji se bavi pisanjem, prijatelj Damir
nudi ugovor da napiše scenario za film, i to za strano tržište. Pod uslovom da ode da piše u blizini Kamenog
jezera. Tamo će ga čekati devojka po imenu Una, u čijoj vikendici će moći da
odsedne i na miru piše. A ona će mu pomagati i baviti se prevodom.
Ali, uvek postoji ono ali, ima nešto mistično u vezi s tim jezerom. Ko
god se tamo okupa, udavi se. I tela nikad ne pronađu. Šta to u stvari čini
jezero tako neobičnim? I iz kog razloga je to malo mesto tako pusto? Hoće li
naš pisac uspeti da završi scenario do kraja? I šta ga sve čeka na tom naizgled
mirnom mestu?
Kratka poglavlja. Nema mnogo likova. Nikad o tome nisam razmišljala, ali definitivno mi se sviđa. Možeš da se
posvetiš svakom liku, kroz ceo roman malo po malo otkrivamo osobine svakoga od
njih. Izdaja, razočaranje, strah, borba za život. I još mnogo toga sa
čim se ovde susrećemo.
Početak je tako lagan, pitak, ma to klizi, teče, naprosto zaboraviš
kako si pročitao da je triler, da se ljudi dave u jezeru. Opustiš se skroz. A
onda onako neprimetno tok se menja, kreće akcija. Odjednom se lepo zakuva. Pa
ne smem sa kreveta mrdnuti, sve se nešto okrećem. Još ja pametnica našla da
čitam u gluvo doba, a ono mrtva tišina u sobi.
A kraj?
E, nije mi se svideo kraj. Nije
da je nedovršen, dovršen je! Ali želim još! Ne želim da se rastanem sa likovima!
Daj mi još Une, još Suzane, još njega, tog bezimenog Pisca, ma još i tog jezera
jezivog. Bože, koliko sam se primila na knjigu, ne mogu racionalno da opišem
ovu završnicu. Previše me je uvuklo da bi se tako brzo završilo. Pročitah za
dan. A želim još!
Znači, zamerka, roman je
trebalo da bude deblji! Šalim se, naravno, onda ne bih imala ovaj osećaj koji
imam trenutno. A to je, između ostalog, da ne mogu da prestanem da razmišljam o
romanu. I nekako sam, zato što smo se u kutku družili i pričali sa Željkom,
zamislila ovo delo kao njegovo autobiografsko i da je taj Pisac zapravo on. I
to me je nekako još više zbližilo sa knjigom.
Da čujem vas koji ste čitali šta kažete, a vi koji niste obavezno se
upustite u ovu pustolovinu. Neće vam jezero ništa. Ljudi su zli, a ne jezera.
„Strašno
je kad ti neko zađe u privatnost. Tamo
gde bi trebalo da si bezbedan.”
„U pravoj literaturi pobeđuju sivi likovi.
Likovi s milion mana, ali koji ti iz nekog razloga prirastu za srce. Takvi kao što sam ja. A
ovo je moj život. Moj roman. Moja pravila.”
