Denis Džonson: Nobody Move

Nobody Move je roman koji porede sa No Country for Old Men, ali, mada se u zapletu mogu naći neke sličnosti – zameranje sa mafijom, moteli i slično – po tonu, ova knjiga je mnogo bliža prozi Elmora Lenarda i njegovim duhovitim dijalozima.

Big Bad Wolves

Big Bad Wolves je izraelski film koji je Tarantino proglasio za film godine. A pošto u mnogo čemu podseća na Ulične pse, nije ni čudo. No, film ima mana i čini mi se da bi ovaj put rimejk mogao da ga popravi. Ideja sa otmicom i višestrukim otmičarima je zanimljiva, ali filmu nedostaje peripetija.

Maks Filips: Fade to Blonde

Fade to Blonde je roman iz edicije Hard Case Crime gde tačno znate šta da očekujete: retro noar sa svim sastojcima. Međutim, koliko god da je to vizuelno upečatljivo i često vam izmami osmeh, opet je i pomalo redudantno. Još: ovo je najbolji naslov za noar roman ikad.

Maks Beri: Lexicon

Lexicon je knjiga koja se bavi rečima i njihovom moći u razmerama koje idu do čarobnjašta, da tako kažem. Roman se čita u dahu, a prava za film otkupio je Metju Von. Apsolutna preporuka.

Nik Picolato: Galveston

Ovih dana svi gledamo sjajnu seriju True Detective, sa Vudi Harelsonom i Metju Mekonakijem. Ali, što je za Ameriku retko, čitavu sezonu pisao je samo jedan scenarista, Nik Picolato, inače prozni pisac, koji iza sebe ima zbirku priča i roman Galveston. Galveston sa jedne strane može da se dovede u vezu sa serijom True Detective (šetanje između dva vremenska plana i mejnstrim tretman krimi žanra), ali se i bitno razlikuje. Kreće kao Sin City, zatim se pretvara u Divlji u srcu, a završava kao... Poštar uvek zvoni dvaput. Iako je True Detective veći po zamahu, svako kome se ova serija dopala, trebalo bi da potraži i ovaj roman.

Bendžamin Persi: The Wilding

The Wilding je prvenac čoveka koji je napisao sjajni Red Moon i mada ova knjiga nije baš tako virtuozno ispripovedana, saga o klincu, ćalu i dedi koji se u šumi suočavaju sa, hm, medvedom, dok se majka istovremeno kod kuće suočava sa urbanim zlom je ovdeć zanimljiva.

Džon Feris: Son of the Endless Night

Son of the Endless Night je jedna od poznatijih Ferisovih knjiga, a po načinu na koji on ovde kombinuje žanrove – horor i advokatska drama – rekli biste da je napisana juče, a ne 1984. Jedini minus, povremeno preterana južnjačka egzotika i brojne fokalizacije.

Met Bel: How Were They Found

How Were They Found je zbrika priča sumanutog mejnstrimaša – jednog od mnogih na koje sam u poslednje vreme naleteo – koju morate da pročitate da biste videli o čemu se tu radi. I kako. Pravo uživanje.

Džordž Sanders: Tenth of December

Tenth of December je zbrika priča u kojima najčešće nije bitno šta se dešava i zašto, već kako, i kako je napisano. Priče i likovi su sumanuti, ali taj Sandersov stil se ne da opisati.

Blue Jasmine

Blue Jasmine je dokaz da Vudi Alen još nije za penziju, a Kejt Blanšet je dokaz kako izgleda pravi glumac. Odlično napisana priča, koja deluje jako poznato.