Under the Dome s01e01

Pogledao sam Under the Dome. Još ne znam tačno šta da mislim. Kao pilot jako dobro napisana epizoda jer uvodi puno likova, otvara priču, daje svakom nešto njegovo, a opet sve to teče. Ima mana o kojima ne bih sad jer možda nestanu. Što se tiče tretmana knjige (čitao sam), ne smeta mi taj The Walking Dead pristup, šta više, možda čak i podržavam, jer mi je glupo da gledam do u kadar nešto identično onome što sam čitao. A ruku na srce, pilot za Under the Dome mi je mnooogo bolji od, recimo, baš pilota za The Walking Dead. ali, videćemo dalje...  

Contagion

Soderberg ima taj fetiš ili moć da u filmu okupi više poznatih glumaca nego što je to moguće. A u Contagion ih čak i dobro iskoristi, u smislu da neki za koje zbog glumačke veličine ili barem popularnosti očekujemo da će dočekati odjavnu špicu živi, stradaju na samom početku. Inače, priča je jasna: zaraza, potraga za vakcinom itd.

Stoker

Stoker je film koji je dobio ozbiljniji tretmant nego što to sama priča zaslužuje, tako da nas Čen-Vuk Park sve vreme laže da gledamo neku ozbiljnu šriču, kada ona to u stvari nije. Opet, film je vizuelno zanimljiv i ima neku atmosferu zbog koje ga vredi pogledati.

Ijan Mekjuan: Sweet Tooth

Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.

Stiven King: Joyland

Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.

Džulijen Barns: The Sense of an Ending

The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.

Lorin Bjukas: The Shining Girls

The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.

Lorin Bjukas: Moxyland

Moxyland je prvenac Bjukasove koji vuče na poznog Gibsona, dakle na nešto što je više tehno triler nego čist SF. Pisana u prvom licu, ali se pripovedači smenjuju. Zoo City je ipak uspešnija knjiga, ali ni ova nije za bacanje.