Tom Franklin: Crooked Letter, Crooked Letter

Crooked Letter, Crooked Letter je knjiga neobičnog naziva za koji ćete naći objašnjenje već na prvoj strani – to je način na koji dečak speluje Mississippi (M-I-KRIVO SLOVO-KRIVO SLOVO...). Ovaj roman, koji je do mene došao kao preporuka Daniela Woodrella, možemo svrstati u ruralni noar, a priča govori o čoveku koji je već više od dve decenije odbačen od strane čitavog mesta u kojem živi, i na taj način kažnjen za zločin za koji nikada nije bilo dovoljno dokaza da bi bio osuđen. Roman je napisan u dva paralelna toka (prošlost – sadašnjost), koje posmatramo kroz fokalizaciju dvojice dečaka (crnca i belca), koji su nekada, na kratko, bili prijatelji. Franklin sjajno vlada formom, vešto vodi radnju i spada u onu grupu pisaca koji se neće previše truditi da od čitaoca sakrije tragove niti krivce, što ovaj roman približava glavnom toku.

Tom Pičirili: The Last Kind Words

The Last Kind Words je roman u kojem je glavni zaplet (o čoveku koji čeka izvršenje smrtne kazne), samo pokretač za gomilu podzapleta, od kojih su mnogi i zanimljiviji i bolji od glavne priče. Pičirli ovde spaja porodičnu dramu sa krimićem, i to prilično uspešno.

Džon Stajnbek: Of Mice and Men

Of Mice and Men je sjajna novela o prijateljstvu, stradanju razlilčitih, Americi iz nekog drugog vremena... delo koje ne bi trebalo propustiti. Barem da biste razumeli reference u svakoj drugoj knjizi, filmu i seriji.

Danijel Vudrel: Winter’s Bone

Winter’s Bone je knjiga po kojoj je snimljen podjednako dobar film. Danijel Vudrel je pisac koji je već godinama nepravedno zapostavljen. Priča je o devojčici koja pokušava da pronađe oca kako joj ne bi oduzeli kuću. Milje su dileri metom, redneci i slično. Remek delo.

Novi tekst za City Magazine

Prevedi me: Tri SF romana.

Pavle Zelić, Dragan Paunović i Željko Obrenović: “Strip i književnost”

"I inače logična i jaka veza dve srodne umetnosti, književnosti i stripa, u poslednjih nekoliko godina je i u svetu ali i na ovim prostorima dodatno potvrđena nekolicinom uspešnih i kvalitetnih dela, kao i prepoznavanjem od strane publike i kritike. U slučaju stripova to predstavlja ili inkorpoririranje izraženih literarnih elementa, motiva i likova, ili su u pitanju direktne adaptacije postojećih romana i priča. Što se tiče same književnosti, značajan broj pisaca i u Srbiji upotrebljava vizuelni, i to naglašeno stripovski način pripovedanja, što uz upotrebu popkulturnih omaža koji uključuju i strip pa i bogato ilustrovane knjige od strane naših najzačajnijih strip crtača i ilustratora označava definitivno spajanje ova dva medijuma."

Dođite na predavanje i imaćete ekskluzivnu priliku da vidite kako izgleda strip album Muzej đubreta. Takođe, sjajni sagovornici -- zanimljiva priča zagarantovana.

Petak, 16. 05. 2014, od 17 h;

UK, Palilula;

Više o festivalu OVDE.

Ben Markus: Leaving the Sea

Leaving the Sea je zbirka priča čiji prvi deo čine mejnstrimične priče u kojima se ne dešava bog zna šta ali koje vas odrađuju samo tako, a čiji drugi deo čini priče koje koketiraju sa fantastikom, ali su gotovo neprohodne zgog silnog eksperimentisanja.

Karen Rasel: Sleep Donation

Sleep Donation je nova SF novela koju je Raselova objavila ekskluzivno za kindl. I mada premisa donekle podseća na sjajni Sleepless Čarlija Hjustona, egzekucija ide u potpuno drugom smeru. Sjajnu štivo koje se čita u cugu.

Karen Rasel: Swamplandia!

Swamplandia! je roman o devojčici koja pokušava da sačuva od propasti zabavni park sa krokodilima o kojem se njena porodica već godinama i generacijama stara. Kažu da je ovo magični realizam, a vi verujte kome hoćete i čemu hoćete, ali obavezno pročitajte knjigu. Swamplandia! je inače bila u užem izboru za Pulicerovu nagradu, koja te godine iz nekog razloga nije ni dodeljena.

Ron Reš: One Foot in Eden

One Foot in Eden je neverovatna knjiga koja se može uvrstiti u južnjačku gotiku. Struktura je rašomonskog tipa, sa nekoliko pripovedača u prvom licu. Ima tu i Foknera i Dobrice Ćosića, i krimića, i drame. A jezik je takav da mu zavidim.

Stiven King: Salem’s Lot

Salem’s Lot nam predstavlja mlađanog Kinga u punom zamahu. U pitanju je moderna verzija Stokerovog Drakule, i mada sam ovu knjigu već čitao, ponovo sam uživao kao da je prvi put, s tim što me je poslednja trećina iz nekog razloga udavila.

Hju Hauvi: Wool

Hju Hauvi je pisac koji najavljuje novi trend – pisanje za kindl, gde si sam svoj gazda. Čovek je nakačio prvi deo svog distopijskog romana na Amazon, očekivao da će ga pročitati-kupiti rođaci i prijatelji... a dogurao je do sedmocifrene sume. Roman je mejnstrimičan i u svakom pogledu odličan. Ljudi žive u silosima pod zemljom, a spratovi diktiraju klase.

Vilijam Bojl: Gravesend

Baš je Megan Abot na svom tviter profilu pohvalila roman Gravesend Vilijama Bojla (William Boyle), i mada često te međusobne preporuke pisaca ne znače ništa, u ovom slučaju je pohvala na mestu. Reč je prvencu, iako se to po virtuoznosti ne bi reklo. Roman govori o čoveku koji se vraća iz zatvora (gde je robijao zbog ubistva), i o bratu ubijenog momka koji želi osvetu, ali kad dođe po nju zatiče nešto neočekivano – čoveka koji je spreman da umre. Roman prati tri lika, mladu glumicu koja se nakon majčine smrti vraća u rodni kraj i čija priča najviše podseća na film Yound Adult, zatim momka koji želi osvetu, i sestrića ubice, zadojenog hip-hopom i iluzijama o ujaku (reference na epizodu Sopranovih u kojoj Džeki upada na mafijašku partiju pokera su eksplicitne).

Megan Abot: Dare Me

Megan Abot (Megan Abbott) je autorka romana Dare Me u kojem se bavi svetom koji je nama tako dalek koliko i SF o životu na Marsu. Radi se o svetu srednjoškolskih navijačica. Svetu koji smo do sada viđali samo usput, kao deo dekora u američkim filmovima (ili serijama) gde su navijačice kraljice mature, a kvoterbekovi njihovi kraljevi. Ostalo su gikovi koji im se sklanjaju sa puta. A pošto je Megan Abot, naravno, pripadala potonjima, bilo joj je naročito teško da se ubaci u glavu neprijatelja. U školu dolazi novi trener, žena o kojoj malo znaju ali u koju se navijačice smesta zaljube, dok jedna od njih ne pada pod šarm i u njoj vidi pretnju i konkurenciju. Dare Me nije krimić u tipičnom smislu, pošto je akcenat na psihološkom stanju tih devojaka i na tome šta su sve spremne da učine kako bi uspele, kao i o nadmetanju koje se brzo iz sporta prenese u sve sfere njihovih života. Čisto da ne brinete, ima i poneko ubistvo.

Novi Ubiq

I u njemu: "No prije svega, najvažnija je odluka otvaranje i književnoga dijela časopisa široj regiji, pa tako već u 14. broju u Ubiqu nove novele premijerno objavljuju npr. vodeći srpski fantastički pisci Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Željko Obrenović."

City Magazine: novi tekst

Ovoga puta pod naslovom Prevedi me: krimić sreće dramu.